Čežnja
Svemir se
razleteo u milione komadaića a ja sam
postao jedan od njih. Trealo mi je vremena da postanem svestan toga. I još
nešto vremena da postanem svestan ljubavi koju osećam prema još jednom
fragmentu velikog prsaka. Sve bih učinio da se ponovo sjedinim sa tom 14,5
godina mlađom česticom koja mi nedostaje poasednjih 14,5 milijardi godina.
......
Ma
Postoji žena
sposona da razume neizgovoreno, artikuliše nejasno, fascinira i zarobi oči,
koje, kad je ugledaju, zaborave na stvarnost, prestanu da posmatraju i počnu da
je upijaju. Dodirnula je moj um i nas dvojica sada mislimo samo o njoj.
I nadamo se da i
ona ponekad pomisli na nas.
......
Osvetnik
Rat me je
osakatio; moj mozak je u godinama kada su moji drugovi stvarali karijere i
porodice još prepričavao događaje, koje su oni, koji su imali više sreće,
odavno ostavili za sobom. A onda je
došao novi rat i ja sam se potrudio da ih podsetim na ono što su zaboravljali.
Imao sam puno pravo na to.
Sad za mene kažu
da sam zao i da se svetim, a ja samo ispravljam greške i nepravde koje su oni
zakopali u prošlosti.
......
Zemljotres
Teško sam disao.
Unezvereno pogledom tražio ženu i sinove. Sve što sam pronalazio bila su
uznemirena i uplakana lica žena, muka na licima muškaraca i par srušenih
zgrada. Šut , dim. Rukoma sam stezao Anino malo telo.
Vrištala je, a
ja nisam bio sposoban da shvatim da dete vrišti od bola, a ne od straha. Deca
nemaju mehanizme neophodne da shvate surovu realnost. Realnost koje sam ja
postajao svestan, realnost koju je pratio naknadni strah koje se postepeno uvlačio
u moj tek probuđeni um.
Nikada nisam
brže iskočio iz kreveta i trčao prekačući po par stepenica istovremeno u rukama
držeći dete. Bio sam sretan što sam živ i pitao se ko nije bio te sreće da ga
zemljotres poštedi.
Oko mene bilo je
puno unezverenih ljudi. Sto šedeset i dva uma najednom opomenuta na sopstvenu
smtrtnost hirom prirode.
