Bivši zavisnik
Tip za stolom preko puta celo veče
pričao je kako je pre samo tri meseca ostavio cigarete. Kada je pomenuo kako ih
noću sanja shavtio sam da je vreme da ga ohrabrim. Uostalom, znam kako je, i
sam sam nekada bio zavisnik.
„Imao sam problem sa zavisnošću. Više
nemam. Potpuno sam se odvikao“,
izgovaram saučesnički. To ga ohrabruje, pa pita:
„Koja zavisnost? Od čega? Koji je
bio tvoj otrov?“
„Seks“, odgovaram kratko, dok me bledo gleda.
„I skroz si se rešio zavisnosti?“
„Da. Ne osećam više nikakvu
potrebu.“ Zapanjeno me posmatra par trenutaka, a onda zaustavlja konobaricu
koja je bila u prolazu, naručuje nam turu pića i grebe se za cigaretu. Dok uvlači dim na licu mu je izraz
zadovoljstva malog deteta.
Kao da je zaboravio sve što je
pričao o štetnosti cigareta i katranu u plućima. Kašlje, ali ne odustaje,
uvlači dim kao da mu je poslednji. Na posledku izgovara: „Draži mi je rak pluća
nego apstinencija.“
Klimam glavom, razumem ga, znam ja
šta je slaba volja, i sam sam tako više puta pre nego sam se konačno odlučio da
prestanem. I on će vremenom – prestati. Siguran
sam u to.
