Merdita
Duša mi je silovana – godinama
Duh sakaćen, obuzdavan, usmeravan
Biće određivano, smeštano na mape
Zatvarano u ograde
Jednog koncentracionog logora
Jednog jedinog, kažu mojeg,
I onda, kada se sve u meni buni, na to moje
Imenovan sam pečatom siledžije
Oca nacije – koji to nije
Sveden i određen na meru
Koju su mi odredili drugi
Unutrašnji i spoljni čuvari ograde
U koju bi da zatvore moj duh
Moj život, moje Ja
Kako bih bio sretan
Da sam ranije shvatio
Da sloboda i pravo na sreću
Zahtevaju izdajnika
I da sam ranije izdao svoje siledžije
Kako bih bio sretan da to bar na tren učine i drugi…
Bar na tren – da porušimo ograde
Koje među nama dižu…
Koga je briga
Spotiču me, sapinju me
Duša mi je silovana
Nasilnici vešto izigravaju ruglu svaku istinu
Ili možda samo moju
Koga briga
U ovom poretku ticanja, shvatam to, ne tiče me se ništa
Niti se ja koga tičem
Sve dok sam nevidljiv
Sve dok poslušno trpim
Zluradost sveta i ljudi
Samo zarad pristojnosti i lepog vaspitanja
Zloslutna
Ona sluti, ja do slutnje ne dobacujem
Nisam kadar ispuniti snove
Noć će vremenom ispuniti mučnina
Tišina se uvući među nas
Proždire ono malo što je još ostalo
Od nada koje smo potajno gajili
Vremenom pašće i taj poslednji bedem
Samoća je sudbina ljudi poput nas
Svođenje računa
Bilo je žena koje sam pogledom obljubio i onih koje nisam ni pogledao – pitam se koje su me bolje zapamtile i kojima sam veće zlo naneo
