Sudbina
Nešto je postojalo, sad ga nema
Ne znam šta, nisam dobro upamtio
Što sam mogao poneo sam sa sećanjima
Što sam mogao prognao sam iz sećanja
Život se tih dana svodio na sećanja i bes
Neki ljudi su se smejali, neki plakali, neki zurili u prazno
Moje su oči bile prazne
Ne sviknute na tvoju lepotu
Ko god da si bila i gde god da si otišla
Nisam te upoznao
Nisam te prepoznao
Nisam te imao
I još puno toga nisam imao
I nisam znao da tražim
Nisam želeo da me se sećaju po padu
Ispruženoj ruci koja prosi
Nisam imao stomak za taj pogled što osuđuje
I mnogo drugog nisam imao
Ali sam preživeo
A neki nisu, a bili su bolji od mene
I gde je tu pravda
Samo prekor i tama u kojoj sam se izgubio
Poričem se
Ponavljam se
Uzlećem i uzmičem
Ne razumem svet prepun apsurda
Ljude i zlo u njima
Ko sam ja
Da li sam (i) ja zao
Ubeđujem sebe da težim da budem ispravan
Ali nisam siguran da razumem šta to znači
Ne mogu da ništa (određeno) kažem o sebi
Osećam prazninu
Bes
Razočarenje
Verujem da sam ja veliko razočarenje
Bežim – od koga, sebe ili ljudi
Imam li cilj
Ili je sve što želim da se sakrijem od ljudi i njihovih očekivanja
Ja ih nikada neću ispuniti
Ja sam razočarenje
Mirim se sa sobom
Al nemam stomak da progutam (sav) jed
Ne mogu da živim sam sa sobom
A nisam ni dovoljno hrabar da sebi presudim
I učinim ovaj svet boljim mestom
Tako što ću eliminisati sebe
Gubitnika
Zamornog svima, pa i sebi
Zavidim ponekad biljkama u saksiji
Njih ima ko da zalije, ponekad
Pokušavam da napišem roman o tome
O životu jedne biljke
Rascepljene i podvojene, od same sebe
Presađene u dve saksije
Odvojene od sebe i realnosti u kojoj odbija da učestvuje
Ali može li čovek odbiti napade sveta
Postoji li život drugačiji od onog koji zahteva svet zasnovan na patnji
Izolovan od laži
Postoji li radost nezavisna od sveta
Postoji li nešto iznutra kadro da drži moje kosti protiv zahteva sveta
Postoji li i jedno pitanje na koje znam odgovor
Ponekad me opseda sećanje na jednu devojčicu
Što sedi kraj prozora kako bi mogla da gleda kako kiša pada
Ko je zalivao te nesretne saksije
Jesam li to bio ja ili neko drugi
Ni tog nisam u stanju da se setim
Roman nisam završio
A možda nisam ni trebao
Reči su izlazile iz mene i sletale na papir
Skribomanija, ophrvala me skribomanija
Izdavači ih nisu hteli
Ali publika je reagovala
I reč je htela napolje
Sve dok nije izašla
Ostao sam prazan
Tražio sam sebe
Našao sam život
Koji mi jednom beše pobegao
U njemu sam našao tebe
Nisam te zasluživao
Ali izgleda ti nisi marila za to
Ostali smo zajedno
Dovoljno dugo da potražim smisao
Oprostim drugima, pa sebi
I spustim ove reči na papir
Bio sam ogoljen
I odjednom to mi više nije smetalo…
Poslednji put sam presvukao kožu
Moje su kosti konačno pronašle onu
U kojoj mogu udobno da se smeste
I budu radosne…
I ponekad da prkose
Izvitoperenosti sveta…
Prijatelj
Danas me uvredio jedan prijatelj, smem li reći, umalo bivši. Čovek starog kova, sin logoraša i podoficira državne bezbednosti. Znate već, onaj tip čoveka, spreman da se pomiri sa svakom sudbinom i kakva god da je, da u njoj traži svoje granice, svrhu, možda čak i sreću – nisam baš siguran.
Tražio je od mene nešto prosto – da se pomirim sa realnošću – tako je nazivao šizoidnu utopiju u kojoj smo svi živeli.
Odbio sam. Istog trenutka kad mi je ta grančica spasa ponuđena, odbio sam je. Razlozi više i nisu tako bitni…
Sada njegovu ponudu – otvoreno nepristojnu ne smatram više uvredom. Uostalom, ponudio mi je najviše što može. Zauzeo se za mene, kao i neki drugi, koji su živeli taj san, ili košmar, zavisi sa koje strane nevidljive mentalne granice bacate svoj pogled i šta vidite i kako to tumačite. To što vidite… ali zar je to bitno – iluzija nema sposobnost da preinačava zakone prirode i nije u stanju da razume ni svet, ni samu sebe. Zašto to onda očekivati od onih koji u njoj žive?
Reći ću još i ovo, a onda ću zaćutati i neću se više vraćati na besmisao, niti koristiti se rečenicama koje imaju izražen potencijal za svakojako tumačenje i nepotrebno stvaranje neprijatelja.
Menadžment bi pre da uredi, nego da shvati svet. I šta profesor menadžmenta još može, osim da savet, u skladu sa očekivanjima iluzije koja ga je stvorila takvog kakav je sada.
