Mesečina

Mesečina

U mislima, izjutra, ne dotičući ih, obiđem svaki svoj ud, jedan po jedan. Tražim te tamo, u mislima, jer moje misli smatraju da tamo pripadaš i da ćemo osvanuti sa dodirom, na vrhu udova, kojima tražimo jedno drugo.

Moje misli te žele izjutra i ti me želiš, a ja ti se jutrom predajem.

Gde god da si meseče moj, ni sunce te ne može meni uzeti – znaj to, jedina zvezdo mog noćnog nema.

Molba lepoti

Ženo, možeš li negde odložiti lepotu, možeš li je skinuti, razodenuti se u formu manje uzvišenosti? Možeš li mojoj želji olakšati, da, ako ne može da dosegne zvezde, bar tebe dodirne, razodevenu u formu manje pretencioznosti. Jer, šta da radim sa tobom grešnice – zbog tebe bi i anđeli sa neba sišli i pali pod tvoje noge predajući im svoju besmrtnu dušu. A šta ja da ti nudim usred armije heruvima, kad sam ti sve svoje već dao, a ostala je duša prazna i žudna, što te još priželjkuje. Razodeni se zato noćas, navuci na sebe plašt od zvezda i pusti me bliže sebi. Da te pohodim, poput isposnika, u tamnoj noći, u kojoj ćemo biti poput oblaka i vetra, unosći se jedno u drugo.

Ciganka

Nada

Nakon svega ti mi preostaješ

I samo preostaješ

Bez da je išta preostalo u tebi

A opet, sretan sam

Kad pomislim koliko bi bolelo

Da ništa nije preostalo

Lucifer

Našao si način da se baciš u ponor. Izgleda da nikome nije stalo da sazna šta te je povuklo, kako se otvorila pukotina u tvojoj duši. Reci mi, kako padaju anđeli. Kako izaberu pad?

Isus

Bio sam bog, koji je živeo u čoveku i dozivao sebe, koji nije hteo da čuje vapaj svoj, ni vapaj svoje dece.

Bio sam, a onda sam umro.

... iz besa, se ponovo rodio – da sebi prkosim, i taj prkos nazovem ljubav.

I danas ima onih koji me prate na tom putu.

Leda

Propala si u napušteno srce i rekla – pokaži sreći kako da postoji – i ono te je poslušalo – zapovedilo je mašti da te stvori. Tako si došla na svet.

Patetična

Ti si laž – glumica, a ja samo želim biti tvoj ljubavnik u (ovoj) igri bez scenarija. Improvizujem, i nadam se naklonosti pisca, jer, samo On može smisliti uverljivu laž u kojoj sam ja pored tebe. A sve što želim je da budem sa tobom – makar ti (samo) glumila ljubav.

Reči

Gde (treba) da ušpricam reči, koje još uvek nemam, da te izlečim, i pridobijem (tvoju) ljubav.

Gde da ih nađem, (te) reči, kojima te tražim, kojima bi da te zatražim.

Komunisti

Njihove reči su bile velike.

Njihova dela su bila glasna.

Njihov kraj bio je konačan.

Ciganka

Te ciganske ruke, nisu prevrtale smeće – mi smo ih tako videli. Te ruke i njenje umorne oči, tu na đubrištu, na kojem su završavale naše nade, i na kojem je povremeno završavao moj život, zapravo su tragale za retrospektivom jednog života.

Čijeg – ne zna se.

Kada bi naišla na tragove, snagom veštičijeg uma povezivala ih je u priče. Priče koje je onda pričala onima kojima je gatala. Skrčavim, bednim ljudima, spremnim da plate kiselu kafu, a ne i gataru, koji su se nadali da će dobiti sve, a nisu znali šta je to sve. Njihov odnos – njima je to bilo normalno – oni da dobiju sve, a ona samo kiselinu taloga i filadžan kafe, u kojem su tražili svoju nadu.

Da su joj ponekad, bar, dali da potegne iz boce, u kojoj su tražili sebe, možda bi lakše čitala njihove strahove, želje. Ovako je morala da prevrće po smeću tražeći u njemu tragove bola  koji opseda njihove grudi, koji nikada neće progovoriti, a upravo je on taj koji ih određuje.

„U smeću se vidi budućnost“, govorila je, svesna da ćemo se svi jednog dana pretvoriti u smeće, koje će neko možda prekopati u potrazi za odgovorima. Nismo joj verovali.

Sad mislim da je bila u pravu.