Projekat ljubav

Izmakla mi se partnerka u poduhvatu "ljubav" sada vodi ljubav (njen novi projekat) sa dugim partnerom.

Beserat

BEŠERAT  I    (M...)    

Kad sam je sreo prepoznao sam u njoj svoju ćerku i nikako nisam mogao da zamislim da je ljubim ili milujem... nisam mogao da zamislim da u nju uranjam ili se zorom pored nje budim – za mene bila je moje/naše dete, još nerođeno, a opet, tako blisko i sveprisutno... bila je san koji nisam smeo da sanjam ... i sam koji nisam mogao da napustim... bila mi je sve... i možda baš zbog toga prođe godina – dve pre nego mi njen osmeh neotkri majku naše ćerke koja sve vreme beše tu isčekujući da je uzmem. Na sreću sudbina mi je svo to vreme čuvala i naposledku me gurnula ka njoj.

BEŠERAT   II

Žena – lik koji u sebi ima sve likove, suđaja, Urd, moja voljena, a preko puta nje, ona koju oduvek poznajem, koja mi je pisana, i kojoj sam ja namenjen, moja bešerat... a u sredini ja... i nespokoj... i sumlja... i pitanje koju da izaberem, kojoj da se priklonim... a one kao da razumeju moju zbunjenost i strah, smenjuju se i moja sudbina predaje me onoj ka kojoj me je od prvog dana vodila, jer na ovom svetu za mene oduvek je postojala samo jedna žena – ona u čije me naručje predaje... i odlazi, a ja sam joj zahvalan što me je do nje dovela.

O KRAHU JEDNE DEMOKRATSKE CIVILIZACIJE

„Vaš zahtev je odbijen“, reče šalterski službenik.

„Zašto, ako smem da pitam. Ono što planiramo uraditi uveliko će pomoći zajednici i sprečiti jednu od najvećih prirodnih katastrofa.“

„Vi planirate da iscrpite energiju vulkana pre erupcije i to nam se kao ideja dopada, međutim, vi takođe želite i da energiju koju iz zemlje izvučete komercijalno koristite.“

„Naravno, moramo je na nešto utrošiti...“

„Ali opet niste dali no okvirni finansijski proračun. Kako onda mislite da vam utvrdimo poreske stope ili visinu koncesije?“

„Vi mislite da nam to oporezuje?“

„Normalno, to je u skladu sa zakonom, nećemo dozvoliti nikakvu utaju poreza samo da se zna.“

„Ali, ako se to ne uradi dozvolićete prirodnu katastrofu nesagledivih razmera.“

„Mi smo odgovorna vlast i radimo u interesu građana.“

„Kako je u njihovom interesu da izgube svu imovinu i vrlo verovatno živote?“

„Preterujete, mi ne znamo sa sigurnošću da li će do erupcije uopšte doći, opet, sa sigurnošću znamo da će budžet biti oštećen ako javna dobra damo na upotrebu bez da od toga prihodujemo u budžet. Odakle mislite da se isplate plate državnim službenicima? Hoćete da lekari i policija opet štrajkuju?“

„Vulkan je pred samom erupcijom, teško da je javno dobro, a što se tiče lekara i policajaca baš me interesuje koliko vrede njihove potrošačke navike i do kad ćemo svi mi morati da ih podmirujemo“

„To što sad govorite je udar na demokratske tekovine, a vi ste običan lupež koji želi da utaji porez. Obezbeđenje, uhapsite ovu protuvu!“

...i tako sam završio u zatvoru. Ironijom sudbine to bi jedina zgrada koja je preživela potres i erupciju, a da ironija bude još veća, preživeli lekari su se nakon erupcije pobunili na otežane uslove rada i tražili povišicu. Videvši šta medicinari rade sindikat policije stupio je u višednevni štrajk. To sam saznao od zatvorskoh čuvara koji su besni što su u podeli povišica njih zaboravili pa su izgleda i oni počeli da zaboravljaju naša sledovanja hrane. Ove reči zapisujem na toalet papir kao poslednje svedočanstvo jedne demokratke civilizacije. Nadam se da će ova opomena biti adekvatno upotrebljena.

IGRE STRASTI... I SLASTI

Ležim spušten i razliven... i još osećam njen vreli dah... i vidim onaj zadovoljni osmeh, što predhodi iskri u očima, jasnu najavu da će me poljubiti, olizati i na kraju uzeti

I dok uranjam među usne, osećam pulsiranje i navalu krvi koja me podiže dovoljno da ponovo uronim među njene usmine, ali ne hodim odmah tamo, zadržavam se u ustima gurajući se sa jezikom... volim unutrašnjost njene usne duplje, delom zbog sposobnosti njenog  jezika, delom zbog kontrole, koju redovno gubim i prepuštam njenoj volji  - koja je baš voljna da me za to nagradi najbolje što ume.

A ume... pokazala mi je to toliko puta, a opet me iznova iznenadi i obraduje... moram priznati da se zaljubljujem u njenu veštinu, toliko je dobra u onome što raadi da  neretko zaboravim na ostale delove njene nutrine i sksplodiram i pre nego što u njih zaronim. Bude mi tad žao... jer pomislim kako joj nisam pružio dovoljno užitka... a ona kao da to prepozna, odmah se nasmeje i kaže kako je uživala... Ja joj naravno poverujem... ali je ipak obavezno prevrnem bar još jednom kako bi zadovoljio njenu želju i moju sujetu... a onda se sve vrati na početak i mi krenemo našu igru iznova...

OTKROVENJE

OTKROVENJE

Bio je ženskaroš... do sad... urpavo ovog trenutka gospodar najotmenijih žena otkrio je eros koji ne podleže psihoanalizi – volio je seks zbog osećaja topline bića koje se odvaja od njega. To ga je na najdubljem podsvesnom nivou podsećalo na majku i trenutak sopstevenog rađanja – trenutak kada je sa radošću i suzama spoznao svet. A sada sa ovom ženom, dok se lagano i mazno odvaja od njega konačno ga je prepoznao i postao svestan.... i to će sve promeniti...

KRITIČKI OSVRT NA SOPSTVENU PROŠLOST I MOGUĆNOSTI I NAČIN ZA PREVAZILAŽENJE UČMALOSTI – ULOGA MALOG KAMIČKA U MOM SAZREVANJU

Učeći fiziku naučio sam sve što sam trebao da znam. Opet činilo mi se da se u mnogim stvarima teorijska fizika preteruje. Prema istoj bio sam u unutrašnjosti svake zvezde i moje pamćenje možda ne seže tako daleko, ali prama kvantim zakonima setiću se kada za to dođe vreme. Trebalo je da upoznam mali kamičak i njenu ambiciju da bi se setio unutrašnjosti zvezda – toplote i pritiska tako jakog da me istisne iz ljušture u koju sam se bio zavukao, izbaci na površinu i natera da zasijam.  Sada mi se čini da fizičari ipak znaju šta govore.

LOŠ ELEKTRIČAR

 

Nije smatrao uzemljenje bitnim delom instalacije – sve dok se zbog nedostataka istog jednog dana nije permanentno uzemljio. Nakon toga izvesni lovac našao se dovoljno uljudnim i tešio njegovu suprugu.

 

Marinini snovi

Marinini snovi

Crnokosa je bila od onih devojcica što je teško oterati u krevet. Tu osobinu na žalost udvarača zadržaće i mnogo docnije, ali već tad, kao mala devojčica zadavaće muke  i pokazaće se kao tvrd orah  koji se ne da lako ubediti da ode na počinak.

Uzalud su joj smišljali i pevali uspavanke, uzalud je na prevaru u krevet mamili, uzalud joj pričali priče – ona je čvrsto odlučila da ne zaspi. Jer, Marina se bojala da će nešto veliko i bitno propustiti ako zaspi. Bojala se da će joj neki veliki događaj ili radost promaći dok spava, pa se trudila da nikada ne spava i bude budna – da joj život i radost ne uteknu. Verovatno crnokosa ni do danas ne bi zaspala da joj jedan pripovedač nije otkrio snove. Snovi su joj se činili čudesnim i tajanstvenim pa je odlučila da otkrije njihovu tajnu. Očarana pripovedačevom pričom zaspala je i prepustila se snovima. Ujutru je pripovedaču ispričala svoje snove, a on ih je zapisao.

Tako je on postao pisac, a ona muza. I tako do dana današnjeg, jedno drugom pričaju priče... i ponekad spavaju... odvojeno... a on joj se i dalje nada...