Beserat

BEŠERAT  I    (M...)    

Kad sam je sreo prepoznao sam u njoj svoju ćerku i nikako nisam mogao da zamislim da je ljubim ili milujem... nisam mogao da zamislim da u nju uranjam ili se zorom pored nje budim – za mene bila je moje/naše dete, još nerođeno, a opet, tako blisko i sveprisutno... bila je san koji nisam smeo da sanjam ... i sam koji nisam mogao da napustim... bila mi je sve... i možda baš zbog toga prođe godina – dve pre nego mi njen osmeh neotkri majku naše ćerke koja sve vreme beše tu isčekujući da je uzmem. Na sreću sudbina mi je svo to vreme čuvala i naposledku me gurnula ka njoj.

BEŠERAT   II

Žena – lik koji u sebi ima sve likove, suđaja, Urd, moja voljena, a preko puta nje, ona koju oduvek poznajem, koja mi je pisana, i kojoj sam ja namenjen, moja bešerat... a u sredini ja... i nespokoj... i sumlja... i pitanje koju da izaberem, kojoj da se priklonim... a one kao da razumeju moju zbunjenost i strah, smenjuju se i moja sudbina predaje me onoj ka kojoj me je od prvog dana vodila, jer na ovom svetu za mene oduvek je postojala samo jedna žena – ona u čije me naručje predaje... i odlazi, a ja sam joj zahvalan što me je do nje dovela.

O KRAHU JEDNE DEMOKRATSKE CIVILIZACIJE

„Vaš zahtev je odbijen“, reče šalterski službenik.

„Zašto, ako smem da pitam. Ono što planiramo uraditi uveliko će pomoći zajednici i sprečiti jednu od najvećih prirodnih katastrofa.“

„Vi planirate da iscrpite energiju vulkana pre erupcije i to nam se kao ideja dopada, međutim, vi takođe želite i da energiju koju iz zemlje izvučete komercijalno koristite.“

„Naravno, moramo je na nešto utrošiti...“

„Ali opet niste dali no okvirni finansijski proračun. Kako onda mislite da vam utvrdimo poreske stope ili visinu koncesije?“

„Vi mislite da nam to oporezuje?“

„Normalno, to je u skladu sa zakonom, nećemo dozvoliti nikakvu utaju poreza samo da se zna.“

„Ali, ako se to ne uradi dozvolićete prirodnu katastrofu nesagledivih razmera.“

„Mi smo odgovorna vlast i radimo u interesu građana.“

„Kako je u njihovom interesu da izgube svu imovinu i vrlo verovatno živote?“

„Preterujete, mi ne znamo sa sigurnošću da li će do erupcije uopšte doći, opet, sa sigurnošću znamo da će budžet biti oštećen ako javna dobra damo na upotrebu bez da od toga prihodujemo u budžet. Odakle mislite da se isplate plate državnim službenicima? Hoćete da lekari i policija opet štrajkuju?“

„Vulkan je pred samom erupcijom, teško da je javno dobro, a što se tiče lekara i policajaca baš me interesuje koliko vrede njihove potrošačke navike i do kad ćemo svi mi morati da ih podmirujemo“

„To što sad govorite je udar na demokratske tekovine, a vi ste običan lupež koji želi da utaji porez. Obezbeđenje, uhapsite ovu protuvu!“

...i tako sam završio u zatvoru. Ironijom sudbine to bi jedina zgrada koja je preživela potres i erupciju, a da ironija bude još veća, preživeli lekari su se nakon erupcije pobunili na otežane uslove rada i tražili povišicu. Videvši šta medicinari rade sindikat policije stupio je u višednevni štrajk. To sam saznao od zatvorskoh čuvara koji su besni što su u podeli povišica njih zaboravili pa su izgleda i oni počeli da zaboravljaju naša sledovanja hrane. Ove reči zapisujem na toalet papir kao poslednje svedočanstvo jedne demokratke civilizacije. Nadam se da će ova opomena biti adekvatno upotrebljena.

IGRE STRASTI... I SLASTI

Ležim spušten i razliven... i još osećam njen vreli dah... i vidim onaj zadovoljni osmeh, što predhodi iskri u očima, jasnu najavu da će me poljubiti, olizati i na kraju uzeti

I dok uranjam među usne, osećam pulsiranje i navalu krvi koja me podiže dovoljno da ponovo uronim među njene usmine, ali ne hodim odmah tamo, zadržavam se u ustima gurajući se sa jezikom... volim unutrašnjost njene usne duplje, delom zbog sposobnosti njenog  jezika, delom zbog kontrole, koju redovno gubim i prepuštam njenoj volji  - koja je baš voljna da me za to nagradi najbolje što ume.

A ume... pokazala mi je to toliko puta, a opet me iznova iznenadi i obraduje... moram priznati da se zaljubljujem u njenu veštinu, toliko je dobra u onome što raadi da  neretko zaboravim na ostale delove njene nutrine i sksplodiram i pre nego što u njih zaronim. Bude mi tad žao... jer pomislim kako joj nisam pružio dovoljno užitka... a ona kao da to prepozna, odmah se nasmeje i kaže kako je uživala... Ja joj naravno poverujem... ali je ipak obavezno prevrnem bar još jednom kako bi zadovoljio njenu želju i moju sujetu... a onda se sve vrati na početak i mi krenemo našu igru iznova...