Izvestaj velike lignje

Izveštaj velike lignje o drugom populisanom nivou

 i organizmima koji na njemu žive

Dana 11.12.2015

Palata kongresa ujedinjenih vrsta

Na ruke,

Predsedniku republike (Marini M. Okean)

          Članovima kongresa

Poštovana,

Poštovani, 

Ovim izveštajem obuhvaćeni su bitne opservacije sa putovanja na drugi nivo. Detaljni izveštaj predsedniku koji sadrži sve pojedinisti, a posebno one poverljivog karaktera biće posebno dostavljen kancelariji predsednika republike uz pripadajuću oznaku tajnosti.

Javni deo:

Nakon što sam počeo uzdizanje prema očekivanom i poznatom količina svetla se povećavala, pritisak je opadao.

Prolazeći kroz slojeve vode naišao sam na područja u kojima ima riba, gmizavaca, pa čak i sisara koji tu žive nikada ne dotaknuvši nijednu od dve naseljene površine.  Može se primetiti da je njihov život, a posebno životne navike i kretanje izrazito trodimenzionalno; pod ovim podrazumevam da je sposobnost njihovog kretanja u vertikalnom pravcu daleko izraženija od naše, ali i to da ke njihovo poshumno kretanje skoro isključivo vertikalno propadanje tokom kojeg se razgrađuju i služe kao hrana organizmima bližim našem nivou.[1] 

Iznad područja 3D organizama stvari se menjaju u sloju velike luminencije. Organizmi u ovom sloju su izuzetno pokretni, kratkog životnog veka a broj vrsta gmizavaca i sisara naglo raste. Ovaj nivo odlikuju velike brzine horizontalnog kretanja vode, kao i pojava talasa – čudnog, skoro bizarnog kretanja vode po nekim složenim šemama. Izgleda da ova anomalija posebno pogoduje pojedinim organizmima donekle nalik koralima ali istovremeno potpuno različitim od njih. Ovi organizmi je koriste za kretanje. Posebna osobina ovih organizama sličnih ribi list je da u svoju neposrednu okolinu ispuštaju kiseonik što izgleda posebno pogoduje organizima koji se nakupljaju oko njih čineći jedinstvene plutajuće ekosisteme.

Neposredno iznad njih nalazi se površina koja naš svet razdvaja od onog drugog sveta u čije sam posmatranje poslat.

Ono što pouzdao znamo o tom drugom nivoz na kojem se život uspeo razviti je sledeće:

·        Nivo je nama nedostupan u smislu dužeg boravka i kretanja na njemu jer osnovni fluid prelazi u drugu fazu – gasovitu. Koncentracije gasova date u prilogu.

·        Kratkoročne ekspedicije na ovom nivou moguće posebno za pojedine vrste riba

·        Primećeno postojanje prelazne grupe organizama  - nazvaćemo ih vodozemcima ali zbog prirode njihove građe ne bi ih poredio sa nama – ovo su uglavnom jednostavni organizmi koji pokušavaju da napuste svoje kopneno-gasovito okruženje i da se trajno nasele u vodenim prostranstvima.

·        Kompletan izveštaj o kopnenom habitatu nalazi se u prilozima 2. i 3. – geologija i organizmi, te ću ovde dati samo osnovne naznake za izveštaj I nivoa poverljivosti:

o   Organizmi koji naseljavaju nivo 2 su uglavnom površinski i ograničeni na 2D kretanje. Postoje organizmi sposobni i za 3D kretanje ali oni uglavnom služe kao hrana dominantnoj 2D vrsti

o   Dominantna površinska vrsta koristi prednosti geologije i nastanjuje se u predelima koji su za nju uređeni; Takođe, očigledna je i pojava da ostatak habitata podržava nastambe koje naseljava dominantna vrsta. Pojave „uzgoja“, „rafinacije“, te transporta hrane od strane ostalih delova habitata ka centrima u kojima su nastanjeni predstavnici dominantne vrste.

Znam da ovo dosta liči na jednostavne predstave o bogovima, ali ih moram pomenuti u izveštaju jer su dokumentovane. Podvlačim da sam nikada nisam bio vernik ali iskustva stečena na ovom putovanju su šokantna do te mere da se o mogućnosti postojanja bogova mora javno govoriti. U svakom slučaju ovo putovanje daje jasne dokaze da je postojala još jedna geneza i da život postoji i van vode.

o   Bića na nivou 2 verovatno imaju slabiji vid od našeg što bi moglo da se objasni štetnim delovanjem viška svetla na njihove oči – posredni dokazi dati u prilogu 3 – organizmi.

o   Bića na nivou 2 nisu uvek simetrična, što se posebno odnosi na bića nalik koralima. Ostala bića imaju simetriju ali je ona orjentisana ili pravcem kretanja ili normalom na površinu koju naseljavaju.

o   Bića na nivou 2 imaju bizarnu specifikaciju svojih organa za kretanje, donji deo koriste za kretanje dok se gornjim ispomažu u društvenim interakcijama.

o   Većina vrsta primećenih na nivou 2 su društveno organizovane ali to nije opšte pravilo, posebno, jer su već primećeni organizmi koji odstupaju od ovog pravila. Posebno je zanimljiva društvena struktura dominantne vrste jer iako su društvena bića njihova jata su toliko divergentna da je teško pronaći dominantne obrasce. Ipak, jasno je da oni postoje, jer jata migriraju dva puta u toku smenjivanja ciklusa pojačane i slabe osvetljenosti.

Na početku ciklusa dok se luminiscencija povećava oni, iz habitata gde su proveli tamni deo ciklusa odmarajući se i ne radeći ništa, odlaze u druge naseobine gde je primetan visok nivo aktivnosti – dolaskom tamnijeg osvetljenja vraćaju se u naseobine smanjene ili nikakve aktivnosti.

o   Poslednje što smatram veoma značajnim pomenuti u ovom preliminarnom izveštaju jesu bizarne osobine vezane za geomorfologiju na nivou 2.

Naime nivo 2 je određen dominacijom gasovite faze ali i na njemu su primećeni vodotokovi i to na višim razinama te je moguće da život postoji i u tim džepovima na planinama, te da su ovi izolirani habitati verovatno pogodni za život kakav mi poznajemo. Ovo otvara mogućnost špekulacija o tome mogu li se ovi viši predeli iznad nivoa 2 iskoristiti za naseljavanje te predstavljaju li oni neophodan potencijal za backup života koji poznajemo. Ako se pokaže mogućim, neophodno je osmisliti način kako ove izdvojene vodne sisteme prilagoditi našem obliku života i naseliti

Argonaut

Posejdon Netus Atinski

Dodatak, izveštaja

(deo perliminarnog izveštaja koji je označen prvim nivoom  tajnosti – dostupno predstavlnicima Kongresa)

Ono što posebno uznemirava pri pomisli da bi dominantna bića nivoa 2 mogla uistinu biti bogovi je činjenica da se oni ponašaju na način kao da zaista poseduju „božanski gen“.

Naime, iz rezultata posmatranja se jasno vidi da oni troše više nego što habitat može da podnese. Njihove potrebe za hranom i drugim potrebštinama prema preliminarnoj računici iznose 1,5 habitata koje naseljavaju. Ako nastave da troše više nego habitat može pružiti neumitno će dovesti do urušavanja i nestanka istog, a time verovatno i sebe. Iskreno se nadam da među njima postoji glas razuma inače su svi osuđeni na propast.

Na ovom mestu ne mogu da se ne zastanem i zapitam se se – nisu li razozi koji su doveli do proterivanja bogova bili upravo isti i korespondirali sa destruktivnim ponašanjem upravo opisanim?

Iako nemam nikakvih ovlaštenja da to uradim moram da prekoračim svoja ovlaštenja i spekulativno se zapitam – nisu li ova bića bogovi, ili možda samo umišljaju da su bogovi, a ako to jesu, je li njihov plan da sve unište i kreiraju nešto novo. Trebamo li im to dozvoliti ili ih proterati negde gde ne bi predstavljali opasnost za sve ostale?

Ne znam odgovore na ova uznemirujuća pitanja koja traže hitan odgovor, jer habitat je već narušen i pitanje je koliko će još moći da izdrži – a njegovo rušenje imalo bi odlučujući uticaj na sve nas.

---

[1]  Iako nisam vernik moram da primetim da ovaj pojavljivanja hrane koja pada sa neba uveliko podseća na mehanizam kojim su bogovi hranili izgnanike tokom izlaska i lutanja po velikom grebenu

Zeleni Adam

Adam

Odlazak na Evropu, koja je bila toliko udaljena da nijedna postojeća tehnologija teraformiranja nije mogla dati rezultate, zahtevao je kvalitativnu promenu u načinu razmišljanja. Tako se desilo da, nakon dugog većanja, svemirska agencija odluči da, umesto da promeni nebesko telo koje planira naseliti i teraformira ga, stvori specifičnu vrstu hibridnog bića koje bi odgovaralo ovom Saturnovom mesecu.

Adam je bio hibrid nastao ukrštanjem gena čoveka, morske zvezde, hrasta, bambusa, morskih algi i trave ive. Naravno, bio je zelen – poput Adama kojeg je bog stvorio kao prvog čoveka i svog najboljeg prijatelja. Po njemu je dobio ime – mada je bilo i onih koji su smatrali da je to nije adekvatno ime za prvo biće poslato na ovaj udaljeni habitat.

Da bi se astronauti navikli na njega, ubrzo nakon rođenja i dostizanja pune veličine, koja je, na sreću genetičara, ispala približno istovetna ljudskoj, Adam je pridružen timu koji se spremao za put na Evropu.

Posmatrajući vezu između jednog od astronauta i domaćice tima, mogao je da primeti ponašanje koje mu nikako nije bilo razumljivo. Zato je pitao astronauta:

„Nikada neću moći da shvatim tu vašu opčinjenost seksom. Nekoliko nervnih impulsa i par mišićnih kontrakcija i to je sve. Vredi li to svog tog napora koji ulažeš samo da bi je odveo u krevet?“

„Ti to nikada nećeš shvatiti. Tvoj vegetativni mozak nije u stanju da razume ono što se dešava. Zašto se uopšte trudiš da to razumeš?“

„Želeo bi da shvatim tvoju bolest.“

„Ti misliš da sam bolestan  jer volim seks?“

„Kada su ljudi u pitanju seks je definitivno bolest. Nijedna druga vrsta ne bavi se seksom toliko koliko čovečoliki majmuni.“

„I to je loše?“

„Nepotrebno trošite resurse koje bi inače mogli bolje upotrebiti. Evolucija se potrudila da stvori razumno ponašanje životinja – seks postoji samo u vreme sezone parenja i samo izmađu reproduktivno sposobnih jedinki. Prirodno, seks je sveden na najbolje predstavnike vrste koji imaju najbolji genetski materijal, koji mogu obezbediti opstanak vrste. Jedino kod ljudi i šimpanzi to nije tako. Zar ti tu ne vidis odstupanje od evolutivnih pravila? Ne vidiš degeneraciju i bolest?“

„Ja sam bolestan?!?“

„Pa bilo bi dobro da se izlečiš pre nego što krenemo.  Nisam siguran da ćeš tamo imati toliko mogućnosti sa upražnjavaš seks. A ako pokušas da nastaviš sa lošim navikama, mogao bi da prestavljaš bezbednosni rizik po ostatak posade.“

„Slušaj me zeleni, da ti objasnim nešto. Kad se ja budem razmnožavao presađivanjem pelcera, pokušaću da razumem tvoju logiku, a pošto to nije izvesno u skorijoj budućnosti, držaću se svoje. A ona kaže da, pošto tamo nemam šta da nategnem, moram ovde da iznatežem sve što stignem, kad god stignem i da nikada ne propustim ni jednu priliku da se ogrebem za snošaj. Tako da bi bilo dobro da me ostaviš na miru da mogu da se posvetim onoj crvenokosoj koja je jutros dolazila da nam da da potpišemo ugovore i rešimo se svog novca koji smo ikad zaradili. Da sam je ranije sreo insistirao bi da mi ona bude bankarski službenik. I vazda bi nešto tražio – sve dok mi ne da ono što tražim.“

Astronaut je na trenutak  zamišljeno gledao u neku neodređenu tačku u visini stropa kao da nešto zamišlja, a onda bez reči ustao i ubrzanim korakom otišao negde.  Adam je mogao samo da pretpostavi da je otišao da traži bankarku i nikako mu nije bilo jasno kako neko može da bude toliko inteligentan da shvati da je novac osnovna bolest ekonomije, da je nepotreban i odrekne ga se bez reči, a da opet, nije u stanju da shvati kako je njegovo seksualno ponašanje bolest –da ne kažemo zločin prema evoluciji.

Noćas je darivana

Stavila je ogrlicu koju je dobila od njega – tako joj se činilo da je on sve vreme grli, a onda je svom mladom  ljubavniku podarila sebe i bila darivana svim onim što više nije mogao da joj pruži onaj koji joj je darivao ogrlicu. Njen ljubavnik nije ni naslućivao fantaziju po kojoj se ona upravo prepustila svojoj prvoj trojci  – skrivenoj i emotivnoj –intimnoj.

Do one druge – fizičke, doći će ubrzo – kao i do mnogo toga drugog. Konačno se oslobađala – morala i odeće uglavnom. Promena joj je prijala. Više nije glumila posetioca u sopstvenom životu, a zahvaljujući otvorenosti i spremosti da sve proba, imala je sve više posetilaca koji su želeli da je upoznaju. Neke je pustila da je upoznaju, a neke je i sama upoznala – detaljno, mnogo pre nego je dopustila njihovim istraživačkim sondama da je pretraže. O nalazima, do kojeg su istraživači dolazili nakon dugotrajnog i napornog rada, uvek je diskutovala sa mužem, koji je iznenada otkrio da mu ova vrsta razgovora ni najmanje ne smeta, već  pre da ga uzbuđuje – dovoljno da i dalje ostane sa njom. Tako su postigli novi ekvilibrium u kojem se i danas nalazi njihov brak.

O rečima zapisanim na papiru

O rečima zapisanim na papiru I

„Znate šta je rekao Volter? Najkorisnije su one knjige kod kojih čitalac čini drugu polovinu. Biblija je takva knjiga – ne možete joj ništa  - dok god postoji – zabranite je“, rekao je Trocki.

I drugovi se složiše.

I bi zabranjena šezdeset godina. A onda san o društvu jednakih propade i zameni ga demokratija.

I reči se njegove vratiše.

O rečima zapisanim na papiru II

Drug Crni izašao je iz rata kao heroj. Bio je dovoljno mlad da se vrati u školu i završi je kao prvi u klasi. Bio je napredan intelektualac  i odan komunista. To je bilo presudno da ga drugovi iz NKDV odaberu  za poseban zadatak koji mu je poveren. Drug Staljin i politbiro bili su nezadovljnim napredkom koji je postignut obrazovnim sistemom i zabranama verskih organizacija. Na neki način Bog je uspevao da izbegne sve progone i zadrži se u dušama vernika – bili su to uglavnom nepismeni seljaci i priučeni radnici, ali nisu li upravo oni najopasniji – nisu li upravo oni izneli revoluciju i otadžbinski rat na svojim leđima. Bilo bi neodgovorno prema partiji i revoluciji dopustiti da svoje umove i duše hrane idejama o bogu. To se nije smelo tolerisati, ali vreme čistki odavno je prošlo, a pokazale su se i kao neefikasne. Bili su potrebni drugi metodi za preobraćenje ovih ljudi u prave građane prve države socijalizma.

Trabalo ih je preobratiti u prave komuniste – odvratiti od boga, vere, plemenskih običaja i drugih zaostavština prošlosti. Za to je drugovima iz politzbiroa trebao pouzdan čovek sposoban da preslika nemačka iskustva. Gebels je imao uspeha sa svojom propagandom. Osnovao je ministarstvo narodnog prosvjećenja i propagande i neumorno ponavljao stavove (svoje) partije sve dok se svi drugi glasovi više nisu ni čuli. To je bilo pravo rešenja, a drug crni je to znao i znao. Na jednom od plenuma samouvereno je izjavio: „Reči bačene na papir su ga stvorile i jedino će nas reči na papiru od njega osloboditi.“ Mislio je na boga i mislio kako da ga se oslobodi – jednom za svagda.

I svi ostali drugovi mislili su o tome.  I složili se sa njim. Dali su mu odrešene ruke.

I sredstva.

I sve druge elemente prisile koja je partija i država imala na raspolaganju.

I on je dao sve.

I sve to nije bilo dovoljno.  

Strategija

Uvek sam preferirao jednostavne strategije za pijančenja. Otišao bi u bar, pronašao najtužniju ženu u kafani, i pridružio joj se. Platio bih piće ili dva. Raspitivao bi se o njenim problemima i pretvarao se da slušam ono što govori. Sledeći korak bio je da je pozovem na neko intimnije mesto na kojem bi mogla opuštenije pričati o sebi.

Ako bi odbila, bez obrazloženja bi ustajao i odlazio u neku od javnih kuća i tamo pronalazio utehu. Ako bi pristala odlazili bi do mog stana i ja bi joj tamo pružio utehu – nadam se bolju od one koju sam ja dobijao u javnim kućama.

Samo jednom mi se desilo da devojka bude toliko pijana da prespava kod mene. Ujutro se probudila mrzovoljna i sa strašnom glavoboljom. Skuvao sam joj kafu ali se nisam preterano trudio da sačuvam jednokratnu prijateljicu. Ipak, dala mi je broj. Nisam nazvao. Nekoliko meseci kasnije nazvala je ona mene. Rekla mi je da sam za nju učinio više nego drugi. Ništa nisam razumeo. Nije više zvala. To je dobro, i onako nikad nisam želeo da postane višekratna prijatejica.

Jednostavan sam čovek, žena mi ne treba, veza isto, treba mi neka sa kojom ću da pijem, koju ću da jebem i da ponekad pusti neki glas – čisto da znam da je još živa. To je sve. Kurve i alkoholičarke zadovoljavaju te uslove pa zašto onda sebi da komplikujem život. Treba se držati poznatog, ne tražiti previše, ne traćiti vreme na sentimentalne gluposti. Treba se uvek pridržavati jednostavnih strategija. I zogditak je zagarantovan.

Dvostruki životi (ili pravno na sreću)

Ljudi ogovaraju, posebno za svetkovine. Slave, porodični ručkovi, rođendani, kao da su smišljeni samo da bi se ogovaralo. Barem meni tako izgleda.

Imao sam prijatelja koji se nikada nije uklapao. Autsajdera koji je vazda štrčao i kojeg zbog toga ni jedna devojka naše generacije nije ni razmatrala kao sirovinu pogodnu za brak. Sa druge strane neke su mu verovale više nego sirovinama sa kojima su delile život i postelju.

Jednom mi je priznao da i on ima pravo na sreću. Mislio je na jednu od retkih prijateljica koje je imao. Naravno da sam znao da mu je ona odavno mnogo više od prijateljice. On to nikada nije priznao ali ja sam znao – bio sam dovoljno blizak da to primetim. Bila mu je ljubavnica i kao i svaka ljubavnica ostavljala ga je kad god bi pomislila da će se njen brak srediti.

Na slavu je došla sa suprugom, nasmejana, vedra, zadovoljna, ni nalik njemu koji je ovaj put našao za shodno da se preseli u drugi grad i drugu državu i da se uljudnom domaćinu javi da neće moći doći na njegovu feštu. Upotrebio je tu formulaciju namerno, da svima pokaže da on o slavama zna više od nas ostalih i da shodno tome ne želi da ponovo bude zabava na proslavi ili da poput crne ovce nervira ili otera druge goste. Domaćin koji mu je pored mene bio jedini prijatelj navikao je da trpi takve ispade, ponajpre jer je znao kako njihovu pozadinu tako i to da je verovatno u pravu. Možda je zato iz čiste kurtoazije pozvao i nju, a ona verovatno da bi nam zapušila usta dovela i supruga i sada svi igramo igre neznam ništa, nevidim ništa, ne interesujem me ništa, barem dok ne preće prag ili ne ostanemo nasamo.

Nije pitala za njega. Mi ništa nismo rekli. Ostao je nepomenut, ime mu nismo izgovorili... sve dok ona i muž nisu otišli.

I ja sam neženja, jesam li to spomenuo? Verovatno ne, jer ne želim da me porede sa njim. A i domaćin se potrudio da me ovog puta posadi pored najlepše žene u prostoriji. Znam da je sve uradio da me providadžiše jer mi je sama priznala šta joj je sve napričao. Spomenuo sam ogovaranje, pa možda jeste najlepša, ali ima i najduži jezik i vešto ga koristi – barem za ogovaranje, da li iste jezičke veštine poseduje i kad su druge stvari u pitanju neznam ali definitivno nameravam da saznam, zato joj se umiljavam, i prežvakavam svaku poznatu i nepoznatu glasinu o ljudima koje poznajem, a posebno o onima koje ne poznajem i koji ne poznaju mene – sa njima je lako, mogu da kažem šta mi padne na pament bez ikakve obaveze da se držim istine ili morala. A kako vidim moral ni mojoj današnjoj pratiljji nije preterano bitan. Ona uživa u drami, možda zato što nema dovoljno akcije u svom životu. Nadam se da je tako jer ću se ponuditi da to promenim, ali dok ne stignemo do te tačke moram da igram pametno, onako kako njoj odgovara. Zato glumim alapaču i lažova i prepričavam gadosti. I primetio sam – uživam u tome, možda jer i ona uživa, jer to je očigledno. Konačno kad na trenutak ostanemo sami pita me za trač koji je čula o ženi koja je nedavno otišla sa suprugom kući. Ne oklevam ni trenutka, prijatelj je daleko a za obraz one kučke nije mi stalo ni najmanje – razvezujem jezik po ko zna koji put noćas.

„Prilično je ruinirala njegov život kada se vratila suprugu. On je opet nastavio da je voli.“

„I pored toga?“

„Da i nikada nije dozvolio nikome od nas prijatelja da o njoj govorimo loše u njegovom prisustvu. Sve vereme trudio se da je pretstavi boljom nego jeste. Nikada nije ni priznao da je u vezi sa njom ali smo mogli da naslutimo – takve stvari se ne mogu sakriti.“

„Rekao si da je i dalje voli. Zašto? Kakav beskičmenjak čovek treba da bude pa da sebi dpusti nešto tako?“

„Znao je da kaže da mu je dala ono najdragocenije – osećaj da mu nedostaje? Jesi li ti ikada imala taj osećaj – prema nekom?“ Vešto izbegava moje pitanje i menja temu, zanimljivi joj je slučaj autsajdera od intimne ispovesti – pitam se zašto, i zašto je dođavola sama? Sumljam da je muškarci ne  primećuju... možda se tu krije neka dublja priča... ko zna, posebno jer sad primećujem promenu na njenom licu... nešto tu nedostaje...

Posle nekoliko vrlo dugih trenutaka konačno progovara. „... i taj osećaj ga je uvek terao da joj se vrati... jadničak... nikada je se neće otresti“, kaže, a ja ispod slojeva ispijenog alkohola uspevam da prozrem da ona ne priča o njemu već pre o sebi i počinjem da se pitam kojem skotu se to nada...

Alkohol usporava vijuge, to znam, ali koliko, to me do sada nije nikada interesovalo... sada odjednom počinjem da povezujem stvari. Na ruku mi ide predah u konverzaciji nastao usled toga što ju je domaćica okupriala sa slatkišima. Pričaju nešto o receptu za kolače koje je domaćica ove godine pripremala prvi put, čujem reči poput muškatni oračšići, beli sir, belanca i žumanca mutiti odvojeno, kremasto, ...to kremato mora da je bitno jer tu reč čujem više puta, a hteo bi da sad nečujem ništa – da mogu da razmišljam.

Gošćino lice se promenilo kad su otišli, odjednom pokazala je interesovanje za ovu aferu – to nije sumljivo jer to bi i uradila dobra alapača, ali šta bi uradila dobra ljubavnica? Počinjem da se pitam kada se devojka pored mene počela interesovati za mene? Moje prisustvo je u početku ni na koji način nije doticalo – toga se jasno sećam. Kao i nelagodnosti koju sam osećao – definitivno se prenosila sa nje na mene. Dakle i njoj je bilo nelagodno.

A onda odjednom, nakon par časica alkohola prestajem da budem dosadan, otvaram se i postajem zanimljiv. Uspevam da izmamim par smešaka – dobar početni uspeh. Ali još nema sjaja u očima... On nastaje kad?

Kad popijem još čašica?.. Ne. Kad u prostoriju uđu njih dvoje... tad iznenada i ja postajem interesantan... naglo se opušta i koketira samnom zabacujući uredno pripremljenom frizurom par puta, smeši mi se, uvija vratom i umiljava se, u jednom trenutku nonšalantno spušta svoj dlan na moju butinu...

Pokušavam da se setim tog trnutka... pitam se da li bi onaj skot to mogao da vidi... sedio sam na tom mestu nebrojeno puta – znam da je mogao da vidi... nisam obraćao pažnju na njega... na kraju krajeva on je neprijatelj mog prijatelja pa ne želim ni da ga gledam... a možda sam trebao... možda bi mi njegovo lice nešto reklo... nešto što naslućujem...

Njih dve konačno su završile sa čavrtanjem o kolačima i sada se devojka okrenula prema meni. Da kupim par trenutaka uzimam čašicu i povlačim lagano dug gutljaj. Alkohol na svom putu niz grlo prži sve na šta naiđe. Puštam da me taj osećaj obuzme čekajući da stigne do želudca paleći i tamo sve nervne završetke koje dohvati. Znam da je bolje da to uradi alkohol nego saznanje kojeg upravo postajem svestan.  Kad nam se pogldi sretnu ja znam. Ona to još nezna i kao i svaka dobra glumica, a ljubavnice to moraju da budu, da ne bi bile uhvaćene, nastavlja da glumi svoju ulogu.

Opet sam interesantan, sigurno je primetila da povlačim dug cug, ako me alkohol uhvati mogao bi dodatno razvezati jezik a to njoj mora da se čini kao dobra šansa da sazna još  nešto, možda da otkrije neki inkriminišući dokaz protiv svoje suparnice...

Sa jedne strane osećam se nasamarenim a sa druge konačno vidim prednost – za autsajedera, ne za sebe. Ja je očigledno ne interesujem i ispao bi pravi šmokljan kojeg bi ona lako mogla da prevesla, to tera čuveka da se oseća kao magarac, ali ovo kljuse se ne oseća tako, ne, pre kao dvostruki agent jer ako se  založim za prijatelja i saznam skrivene detalje njenje veze zar nisam upravo to – dvostruki agent... uzimam još jednu čašicu, ovog puta očijukam sa njom. Dok to radim, istovremeno dok mi se prijatna toplina spušta niz grlo, zaboravljam nelagodnst i to da sam umalo bio nasamaren i počinjem da se uživljavam u svoju novu ulogu...

To je privlačna uloga, sa beneficijama... uostalom, nisu se svi još razišli sa slave, šta ako poželi da se osveti ljubavniku ili napravi ga ljubomornim... ne bi mi smetalo da mu samnom nabija rogove... o to mi ni najmanje ne bi smetalo...

A ovo veče lako bi moglo da dobije i takav rasplet... naravno to je tek privremeni raspet – jer već u zoru taj rasplet postaće zaplet jedne ozbiljne ljubavne drame – četvorougao – zvuči dobro, muški... posebno jer nemam šta da izgubim...  mislim da ću da odigram svoju ulogu...

... u svakom slučaju vraški ću da se potrudim... uostalom i ja imam pravo na sreću... makar ona bila samo u dramskim zapletima... posebno ako se oni odvijaju u krevetu... ovo je dobr podela uloga... bar za mene...

A sad bi bilo dobro da prestanem da u mislima konstruišem priču i da se posvetim priči sa alapačom... jer njena priča obećava...