O rečima zapisanim na papiru

O rečima zapisanim na papiru I

„Znate šta je rekao Volter? Najkorisnije su one knjige kod kojih čitalac čini drugu polovinu. Biblija je takva knjiga – ne možete joj ništa  - dok god postoji – zabranite je“, rekao je Trocki.

I drugovi se složiše.

I bi zabranjena šezdeset godina. A onda san o društvu jednakih propade i zameni ga demokratija.

I reči se njegove vratiše.

O rečima zapisanim na papiru II

Drug Crni izašao je iz rata kao heroj. Bio je dovoljno mlad da se vrati u školu i završi je kao prvi u klasi. Bio je napredan intelektualac  i odan komunista. To je bilo presudno da ga drugovi iz NKDV odaberu  za poseban zadatak koji mu je poveren. Drug Staljin i politbiro bili su nezadovljnim napredkom koji je postignut obrazovnim sistemom i zabranama verskih organizacija. Na neki način Bog je uspevao da izbegne sve progone i zadrži se u dušama vernika – bili su to uglavnom nepismeni seljaci i priučeni radnici, ali nisu li upravo oni najopasniji – nisu li upravo oni izneli revoluciju i otadžbinski rat na svojim leđima. Bilo bi neodgovorno prema partiji i revoluciji dopustiti da svoje umove i duše hrane idejama o bogu. To se nije smelo tolerisati, ali vreme čistki odavno je prošlo, a pokazale su se i kao neefikasne. Bili su potrebni drugi metodi za preobraćenje ovih ljudi u prave građane prve države socijalizma.

Trabalo ih je preobratiti u prave komuniste – odvratiti od boga, vere, plemenskih običaja i drugih zaostavština prošlosti. Za to je drugovima iz politzbiroa trebao pouzdan čovek sposoban da preslika nemačka iskustva. Gebels je imao uspeha sa svojom propagandom. Osnovao je ministarstvo narodnog prosvjećenja i propagande i neumorno ponavljao stavove (svoje) partije sve dok se svi drugi glasovi više nisu ni čuli. To je bilo pravo rešenja, a drug crni je to znao i znao. Na jednom od plenuma samouvereno je izjavio: „Reči bačene na papir su ga stvorile i jedino će nas reči na papiru od njega osloboditi.“ Mislio je na boga i mislio kako da ga se oslobodi – jednom za svagda.

I svi ostali drugovi mislili su o tome.  I složili se sa njim. Dali su mu odrešene ruke.

I sredstva.

I sve druge elemente prisile koja je partija i država imala na raspolaganju.

I on je dao sve.

I sve to nije bilo dovoljno.  

Strategija

Uvek sam preferirao jednostavne strategije za pijančenja. Otišao bi u bar, pronašao najtužniju ženu u kafani, i pridružio joj se. Platio bih piće ili dva. Raspitivao bi se o njenim problemima i pretvarao se da slušam ono što govori. Sledeći korak bio je da je pozovem na neko intimnije mesto na kojem bi mogla opuštenije pričati o sebi.

Ako bi odbila, bez obrazloženja bi ustajao i odlazio u neku od javnih kuća i tamo pronalazio utehu. Ako bi pristala odlazili bi do mog stana i ja bi joj tamo pružio utehu – nadam se bolju od one koju sam ja dobijao u javnim kućama.

Samo jednom mi se desilo da devojka bude toliko pijana da prespava kod mene. Ujutro se probudila mrzovoljna i sa strašnom glavoboljom. Skuvao sam joj kafu ali se nisam preterano trudio da sačuvam jednokratnu prijateljicu. Ipak, dala mi je broj. Nisam nazvao. Nekoliko meseci kasnije nazvala je ona mene. Rekla mi je da sam za nju učinio više nego drugi. Ništa nisam razumeo. Nije više zvala. To je dobro, i onako nikad nisam želeo da postane višekratna prijatejica.

Jednostavan sam čovek, žena mi ne treba, veza isto, treba mi neka sa kojom ću da pijem, koju ću da jebem i da ponekad pusti neki glas – čisto da znam da je još živa. To je sve. Kurve i alkoholičarke zadovoljavaju te uslove pa zašto onda sebi da komplikujem život. Treba se držati poznatog, ne tražiti previše, ne traćiti vreme na sentimentalne gluposti. Treba se uvek pridržavati jednostavnih strategija. I zogditak je zagarantovan.

Dvostruki životi (ili pravno na sreću)

Ljudi ogovaraju, posebno za svetkovine. Slave, porodični ručkovi, rođendani, kao da su smišljeni samo da bi se ogovaralo. Barem meni tako izgleda.

Imao sam prijatelja koji se nikada nije uklapao. Autsajdera koji je vazda štrčao i kojeg zbog toga ni jedna devojka naše generacije nije ni razmatrala kao sirovinu pogodnu za brak. Sa druge strane neke su mu verovale više nego sirovinama sa kojima su delile život i postelju.

Jednom mi je priznao da i on ima pravo na sreću. Mislio je na jednu od retkih prijateljica koje je imao. Naravno da sam znao da mu je ona odavno mnogo više od prijateljice. On to nikada nije priznao ali ja sam znao – bio sam dovoljno blizak da to primetim. Bila mu je ljubavnica i kao i svaka ljubavnica ostavljala ga je kad god bi pomislila da će se njen brak srediti.

Na slavu je došla sa suprugom, nasmejana, vedra, zadovoljna, ni nalik njemu koji je ovaj put našao za shodno da se preseli u drugi grad i drugu državu i da se uljudnom domaćinu javi da neće moći doći na njegovu feštu. Upotrebio je tu formulaciju namerno, da svima pokaže da on o slavama zna više od nas ostalih i da shodno tome ne želi da ponovo bude zabava na proslavi ili da poput crne ovce nervira ili otera druge goste. Domaćin koji mu je pored mene bio jedini prijatelj navikao je da trpi takve ispade, ponajpre jer je znao kako njihovu pozadinu tako i to da je verovatno u pravu. Možda je zato iz čiste kurtoazije pozvao i nju, a ona verovatno da bi nam zapušila usta dovela i supruga i sada svi igramo igre neznam ništa, nevidim ništa, ne interesujem me ništa, barem dok ne preće prag ili ne ostanemo nasamo.

Nije pitala za njega. Mi ništa nismo rekli. Ostao je nepomenut, ime mu nismo izgovorili... sve dok ona i muž nisu otišli.

I ja sam neženja, jesam li to spomenuo? Verovatno ne, jer ne želim da me porede sa njim. A i domaćin se potrudio da me ovog puta posadi pored najlepše žene u prostoriji. Znam da je sve uradio da me providadžiše jer mi je sama priznala šta joj je sve napričao. Spomenuo sam ogovaranje, pa možda jeste najlepša, ali ima i najduži jezik i vešto ga koristi – barem za ogovaranje, da li iste jezičke veštine poseduje i kad su druge stvari u pitanju neznam ali definitivno nameravam da saznam, zato joj se umiljavam, i prežvakavam svaku poznatu i nepoznatu glasinu o ljudima koje poznajem, a posebno o onima koje ne poznajem i koji ne poznaju mene – sa njima je lako, mogu da kažem šta mi padne na pament bez ikakve obaveze da se držim istine ili morala. A kako vidim moral ni mojoj današnjoj pratiljji nije preterano bitan. Ona uživa u drami, možda zato što nema dovoljno akcije u svom životu. Nadam se da je tako jer ću se ponuditi da to promenim, ali dok ne stignemo do te tačke moram da igram pametno, onako kako njoj odgovara. Zato glumim alapaču i lažova i prepričavam gadosti. I primetio sam – uživam u tome, možda jer i ona uživa, jer to je očigledno. Konačno kad na trenutak ostanemo sami pita me za trač koji je čula o ženi koja je nedavno otišla sa suprugom kući. Ne oklevam ni trenutka, prijatelj je daleko a za obraz one kučke nije mi stalo ni najmanje – razvezujem jezik po ko zna koji put noćas.

„Prilično je ruinirala njegov život kada se vratila suprugu. On je opet nastavio da je voli.“

„I pored toga?“

„Da i nikada nije dozvolio nikome od nas prijatelja da o njoj govorimo loše u njegovom prisustvu. Sve vereme trudio se da je pretstavi boljom nego jeste. Nikada nije ni priznao da je u vezi sa njom ali smo mogli da naslutimo – takve stvari se ne mogu sakriti.“

„Rekao si da je i dalje voli. Zašto? Kakav beskičmenjak čovek treba da bude pa da sebi dpusti nešto tako?“

„Znao je da kaže da mu je dala ono najdragocenije – osećaj da mu nedostaje? Jesi li ti ikada imala taj osećaj – prema nekom?“ Vešto izbegava moje pitanje i menja temu, zanimljivi joj je slučaj autsajdera od intimne ispovesti – pitam se zašto, i zašto je dođavola sama? Sumljam da je muškarci ne  primećuju... možda se tu krije neka dublja priča... ko zna, posebno jer sad primećujem promenu na njenom licu... nešto tu nedostaje...

Posle nekoliko vrlo dugih trenutaka konačno progovara. „... i taj osećaj ga je uvek terao da joj se vrati... jadničak... nikada je se neće otresti“, kaže, a ja ispod slojeva ispijenog alkohola uspevam da prozrem da ona ne priča o njemu već pre o sebi i počinjem da se pitam kojem skotu se to nada...

Alkohol usporava vijuge, to znam, ali koliko, to me do sada nije nikada interesovalo... sada odjednom počinjem da povezujem stvari. Na ruku mi ide predah u konverzaciji nastao usled toga što ju je domaćica okupriala sa slatkišima. Pričaju nešto o receptu za kolače koje je domaćica ove godine pripremala prvi put, čujem reči poput muškatni oračšići, beli sir, belanca i žumanca mutiti odvojeno, kremasto, ...to kremato mora da je bitno jer tu reč čujem više puta, a hteo bi da sad nečujem ništa – da mogu da razmišljam.

Gošćino lice se promenilo kad su otišli, odjednom pokazala je interesovanje za ovu aferu – to nije sumljivo jer to bi i uradila dobra alapača, ali šta bi uradila dobra ljubavnica? Počinjem da se pitam kada se devojka pored mene počela interesovati za mene? Moje prisustvo je u početku ni na koji način nije doticalo – toga se jasno sećam. Kao i nelagodnosti koju sam osećao – definitivno se prenosila sa nje na mene. Dakle i njoj je bilo nelagodno.

A onda odjednom, nakon par časica alkohola prestajem da budem dosadan, otvaram se i postajem zanimljiv. Uspevam da izmamim par smešaka – dobar početni uspeh. Ali još nema sjaja u očima... On nastaje kad?

Kad popijem još čašica?.. Ne. Kad u prostoriju uđu njih dvoje... tad iznenada i ja postajem interesantan... naglo se opušta i koketira samnom zabacujući uredno pripremljenom frizurom par puta, smeši mi se, uvija vratom i umiljava se, u jednom trenutku nonšalantno spušta svoj dlan na moju butinu...

Pokušavam da se setim tog trnutka... pitam se da li bi onaj skot to mogao da vidi... sedio sam na tom mestu nebrojeno puta – znam da je mogao da vidi... nisam obraćao pažnju na njega... na kraju krajeva on je neprijatelj mog prijatelja pa ne želim ni da ga gledam... a možda sam trebao... možda bi mi njegovo lice nešto reklo... nešto što naslućujem...

Njih dve konačno su završile sa čavrtanjem o kolačima i sada se devojka okrenula prema meni. Da kupim par trenutaka uzimam čašicu i povlačim lagano dug gutljaj. Alkohol na svom putu niz grlo prži sve na šta naiđe. Puštam da me taj osećaj obuzme čekajući da stigne do želudca paleći i tamo sve nervne završetke koje dohvati. Znam da je bolje da to uradi alkohol nego saznanje kojeg upravo postajem svestan.  Kad nam se pogldi sretnu ja znam. Ona to još nezna i kao i svaka dobra glumica, a ljubavnice to moraju da budu, da ne bi bile uhvaćene, nastavlja da glumi svoju ulogu.

Opet sam interesantan, sigurno je primetila da povlačim dug cug, ako me alkohol uhvati mogao bi dodatno razvezati jezik a to njoj mora da se čini kao dobra šansa da sazna još  nešto, možda da otkrije neki inkriminišući dokaz protiv svoje suparnice...

Sa jedne strane osećam se nasamarenim a sa druge konačno vidim prednost – za autsajedera, ne za sebe. Ja je očigledno ne interesujem i ispao bi pravi šmokljan kojeg bi ona lako mogla da prevesla, to tera čuveka da se oseća kao magarac, ali ovo kljuse se ne oseća tako, ne, pre kao dvostruki agent jer ako se  založim za prijatelja i saznam skrivene detalje njenje veze zar nisam upravo to – dvostruki agent... uzimam još jednu čašicu, ovog puta očijukam sa njom. Dok to radim, istovremeno dok mi se prijatna toplina spušta niz grlo, zaboravljam nelagodnst i to da sam umalo bio nasamaren i počinjem da se uživljavam u svoju novu ulogu...

To je privlačna uloga, sa beneficijama... uostalom, nisu se svi još razišli sa slave, šta ako poželi da se osveti ljubavniku ili napravi ga ljubomornim... ne bi mi smetalo da mu samnom nabija rogove... o to mi ni najmanje ne bi smetalo...

A ovo veče lako bi moglo da dobije i takav rasplet... naravno to je tek privremeni raspet – jer već u zoru taj rasplet postaće zaplet jedne ozbiljne ljubavne drame – četvorougao – zvuči dobro, muški... posebno jer nemam šta da izgubim...  mislim da ću da odigram svoju ulogu...

... u svakom slučaju vraški ću da se potrudim... uostalom i ja imam pravo na sreću... makar ona bila samo u dramskim zapletima... posebno ako se oni odvijaju u krevetu... ovo je dobr podela uloga... bar za mene...

A sad bi bilo dobro da prestanem da u mislima konstruišem priču i da se posvetim priči sa alapačom... jer njena priča obećava...