Zeleni Adam

Adam

Odlazak na Evropu, koja je bila toliko udaljena da nijedna postojeća tehnologija teraformiranja nije mogla dati rezultate, zahtevao je kvalitativnu promenu u načinu razmišljanja. Tako se desilo da, nakon dugog većanja, svemirska agencija odluči da, umesto da promeni nebesko telo koje planira naseliti i teraformira ga, stvori specifičnu vrstu hibridnog bića koje bi odgovaralo ovom Saturnovom mesecu.

Adam je bio hibrid nastao ukrštanjem gena čoveka, morske zvezde, hrasta, bambusa, morskih algi i trave ive. Naravno, bio je zelen – poput Adama kojeg je bog stvorio kao prvog čoveka i svog najboljeg prijatelja. Po njemu je dobio ime – mada je bilo i onih koji su smatrali da je to nije adekvatno ime za prvo biće poslato na ovaj udaljeni habitat.

Da bi se astronauti navikli na njega, ubrzo nakon rođenja i dostizanja pune veličine, koja je, na sreću genetičara, ispala približno istovetna ljudskoj, Adam je pridružen timu koji se spremao za put na Evropu.

Posmatrajući vezu između jednog od astronauta i domaćice tima, mogao je da primeti ponašanje koje mu nikako nije bilo razumljivo. Zato je pitao astronauta:

„Nikada neću moći da shvatim tu vašu opčinjenost seksom. Nekoliko nervnih impulsa i par mišićnih kontrakcija i to je sve. Vredi li to svog tog napora koji ulažeš samo da bi je odveo u krevet?“

„Ti to nikada nećeš shvatiti. Tvoj vegetativni mozak nije u stanju da razume ono što se dešava. Zašto se uopšte trudiš da to razumeš?“

„Želeo bi da shvatim tvoju bolest.“

„Ti misliš da sam bolestan  jer volim seks?“

„Kada su ljudi u pitanju seks je definitivno bolest. Nijedna druga vrsta ne bavi se seksom toliko koliko čovečoliki majmuni.“

„I to je loše?“

„Nepotrebno trošite resurse koje bi inače mogli bolje upotrebiti. Evolucija se potrudila da stvori razumno ponašanje životinja – seks postoji samo u vreme sezone parenja i samo izmađu reproduktivno sposobnih jedinki. Prirodno, seks je sveden na najbolje predstavnike vrste koji imaju najbolji genetski materijal, koji mogu obezbediti opstanak vrste. Jedino kod ljudi i šimpanzi to nije tako. Zar ti tu ne vidis odstupanje od evolutivnih pravila? Ne vidiš degeneraciju i bolest?“

„Ja sam bolestan?!?“

„Pa bilo bi dobro da se izlečiš pre nego što krenemo.  Nisam siguran da ćeš tamo imati toliko mogućnosti sa upražnjavaš seks. A ako pokušas da nastaviš sa lošim navikama, mogao bi da prestavljaš bezbednosni rizik po ostatak posade.“

„Slušaj me zeleni, da ti objasnim nešto. Kad se ja budem razmnožavao presađivanjem pelcera, pokušaću da razumem tvoju logiku, a pošto to nije izvesno u skorijoj budućnosti, držaću se svoje. A ona kaže da, pošto tamo nemam šta da nategnem, moram ovde da iznatežem sve što stignem, kad god stignem i da nikada ne propustim ni jednu priliku da se ogrebem za snošaj. Tako da bi bilo dobro da me ostaviš na miru da mogu da se posvetim onoj crvenokosoj koja je jutros dolazila da nam da da potpišemo ugovore i rešimo se svog novca koji smo ikad zaradili. Da sam je ranije sreo insistirao bi da mi ona bude bankarski službenik. I vazda bi nešto tražio – sve dok mi ne da ono što tražim.“

Astronaut je na trenutak  zamišljeno gledao u neku neodređenu tačku u visini stropa kao da nešto zamišlja, a onda bez reči ustao i ubrzanim korakom otišao negde.  Adam je mogao samo da pretpostavi da je otišao da traži bankarku i nikako mu nije bilo jasno kako neko može da bude toliko inteligentan da shvati da je novac osnovna bolest ekonomije, da je nepotreban i odrekne ga se bez reči, a da opet, nije u stanju da shvati kako je njegovo seksualno ponašanje bolest –da ne kažemo zločin prema evoluciji.

Noćas je darivana

Stavila je ogrlicu koju je dobila od njega – tako joj se činilo da je on sve vreme grli, a onda je svom mladom  ljubavniku podarila sebe i bila darivana svim onim što više nije mogao da joj pruži onaj koji joj je darivao ogrlicu. Njen ljubavnik nije ni naslućivao fantaziju po kojoj se ona upravo prepustila svojoj prvoj trojci  – skrivenoj i emotivnoj –intimnoj.

Do one druge – fizičke, doći će ubrzo – kao i do mnogo toga drugog. Konačno se oslobađala – morala i odeće uglavnom. Promena joj je prijala. Više nije glumila posetioca u sopstvenom životu, a zahvaljujući otvorenosti i spremosti da sve proba, imala je sve više posetilaca koji su želeli da je upoznaju. Neke je pustila da je upoznaju, a neke je i sama upoznala – detaljno, mnogo pre nego je dopustila njihovim istraživačkim sondama da je pretraže. O nalazima, do kojeg su istraživači dolazili nakon dugotrajnog i napornog rada, uvek je diskutovala sa mužem, koji je iznenada otkrio da mu ova vrsta razgovora ni najmanje ne smeta, već  pre da ga uzbuđuje – dovoljno da i dalje ostane sa njom. Tako su postigli novi ekvilibrium u kojem se i danas nalazi njihov brak.