Na zameni

Neispunjeno obećanje

„Obećavam da ni glasa neću pustiti“, rekla je svojoj konzervativnoj i ni malo maštovitoj cimerki kad ju je ova upozorila da u zgradi u kojoj žive i ‚zidovi imaju uši'. Možda upravo stoga odlučila je da ovaj put bude uzorna, konzervativna i ponajpre tiha. Jedini način na koji je mogla da barem pokuša da ispuni dato obećanje bila je dosadna i ne baš udobna misionarska poza. Jedini problem koji bi se mogao pojaviti bio je njen nekontrolisani smeh – napadi kojeg su je spopadali dok je bila sa kratkim – kada jednostavno nije mogla a da se ne smeje na svo to njegovo uporno navaljivanje da se predstavi većim nego što uistinu jeste.

Već prvi pogled na izbočinu u predelu šlica ubedio ju je da to sa ovim tipom definitivno neće biti problem. Plan je, dakle, bio pridržavati se misionarstva i uzorno, u skladu sa istim, zaveta ćutanja. To je barem bio plan.  Možda i ne tako loš... sve dok joj nije dosadio da ga se pridržava.

Jednostavno, nije bila od onih koje samo znaju da se izvrnu na leća poput kakvih kornjača i zamlataraju nožicama po vazduhu. Sunčala je ona svoje tabane i ranije ali ne ovako... nedostajao joj je pokret... saradnja dva tela... sve ovo bilo je suviše statično i dosadno... a onda više nije mogla da se pretvara...

Bilo joj je dosta prepuštanja i beskorisnog lenčarenja. Nikada nije bila od onih koje samo leže i čekaju da im se nešto desi. Momak je možda bio obdaren ali i mlad. Nezreo. Neiskusan. Skoro pa naivan. Biće da ju je upravo to i privuklo.

‚Trebalo bi mu pomoći', pomislila je, a onda je podigla kukove i spretno izbegla još jedan ubod njegove žaoke. Povukla ga sebi i rukom mu pokazala kako da se namesti, a onda je počela da se propinje tražeći skliski vrh njegovog koplja koje je još poskakivalo.

Pronašavši ga usminama je prelazila preko njega lagano kružeći kukovima i pokazujući neposustalom da se sprema da mu se otvori. Sve što je od njega očekivala bilo je da se ne preda ili lako posustane. Namera joj je bila da stvar okonča nabijajući svoje mesnate lopte na njegove kukove. Želela je da oseti kako je dotakla dno ali i progutala i poslednji centimetar njegovog ponosa i ostavila ga ogoljenog i razoružanog pre nego ga očima prostreli i natera da proključa. Obećala je sebi, ali i cimerki, koja se sad pravila da spava – u susednoj sobi, da će biti tiha – da će govoriti samo očima... obećala je još monogo toga... a onda ju je nehotice dotakla stvarnost, udarila je, lagano, kao da se njome poigrava, kratko je lupkajući po krajevima usmina, a onda, nezaustavljivo počela da prodire u njen život.

Oči su joj se raširile kao da gleda u bezdan, po prvi put svesna koliko se visoko nalazi i koliko će dugo padati. Na usmana joj zaigra osmeh ali samo tren kasnije stvarnost se pokaza prevelikom da je proguta, prevelikom da se sa njom olako poigrava... i osvetoljubivom... ogrezloj u nakani da je raspolvi i zarije se u nju mnogo više nego što je ona može primiti.

Prvo je potekla suza, a onda usledio uzdah i drhtaj što se prenosi od korena do vrha koplja  i tera je da se u istom ritmu sa njim trese otresajući polen sa njegovog tučka. Nakupljala je med, vrcala.. a onda prekršila sva obećanja data ljubomornoj cimerki, sebi, pa i ono dato matorom komšiji koji upravo smanjuje ton na televizoru osluškujući šta mu to zidovi šapuću – odjednom potpuno nezainteresovanom za utakmicu koju je čekao cele sezone... jer svi sada znaju da desilo se nešto mnogo značajnije...

Nešto što mogu da odaju samo uzdasi, dahtanje i pokoji vrisak... koji sad, već svi očekuju... i u kojem uživaju svi stanari njene zgrade... a opet, samo jedan sa tom privilegijom da ga posle vriska dočeka njen topao dah i jezik koji će se već postarati da izleči i za boj ponovo pripremi posustalo mu oružje...   

... a i nju čini nam se više nije briga za obećanja koja je dala... zaboravila je na njih... sada ima važnijih poslova...

Idealan par

„Bili su idealan par, on opsednut seksom, ona drolja.“

„Bili?“ pitam i kao odgovor dobijam samo saučesničko klimanje glavom iz kojeg zaključujem da je i on deo priče o idealnom paru. Pitam: „Šta je krenulo naopako?“

Kao odgovor dobijam: „Njihovi karakteri.“

Posle toga više ništa ne pitam.

Udarač na zameni

Nije mogao da veruje kada je video izveštaj detektiva za razvode. Mržnja prema ljubavniku njegove žene se zgusnula u tvrd kamen u stomaku. Nije znao šta da radi pa je otišao njegovoj kući da ga potraži. To mu je oduvek bio prvi poriv. Tamo je zatekao samo njegovu suprugu i odlučio da joj sve ispriča.

Očigledno je očekivala nekog drugog jer je bila smelo odevena. I očigledno nije očekivala muža a bilo je očigledno – baš takvog je priželjkivala...

Kamen koji je zaposeo mesto njegovog želudca se pokrenuo i počeo da silazi niz mokraćne kanale. Mošnice su ga bolele a njegov prijatelj se stvrdnuo kao kamena pesnica spreman na udaranje.

Primetila je to...

A reklo bi se da je i ona bila spremna da se sprijatelji... sa kamenom pesnicom...

Posle je rekla da joj se sviđa kako udara... kako se kreće... kako raspoređuje snagu pre završnog udarca... volela je serije... a on je znao kako da pojedinačne udarce poveže u omamljujući niz... i taj rad kukovima – izluđivao ju je – bio je tako brz da nikada nije znala gde je... izgledalo joj je da je svuda, da ju je obuhvatio sa svih strana, kao da ju je opkolio, poput velike muholovke progutao i sad pobedonosno skuplja svoje latice nežno je dodirujući po celom telu... volela je taj dodir i spremno mu se prepuštala... nadala se da neće prestati... nikada...

... sve ju je to podsećalo na muža, rekla je, ali i priznala – njen suprug bio je perolaka kategorija, ni blizu teškaša... a on je oduvek bio teškaš – i u ringu i van njega... zato su ga žene i publika voleli... zato ga je upravo zavolela žena ljubavnika njegove žene...

Prvo je pomislio - osvetio mu se... a onda se zagledao u ženu pored sebe i primetio koliko je zgodnija od one koja ga je izdala. I po prvi put u njegovoj glavi začeo se plan koji nije podrazumevao premlaćivanje onih koji se o njega ogreše.

Ostaviće grešnike na miru – da sami rešavaju svoje probleme – u međuvremenu on će se posvetiti bludnici koju je upravo upoznao.

Tako je bilo.

Tako su zamenili mesta.

 Nijedna od njih dve nije se bunila i svako je dobio ono što je hteo... i koliko je hteo...