Nepotpuna logika

Život

Sveopštem naumu dosadilo je prosto širenje. Valjalo je smisliti nešto kako bi se prekratilo vreme koje beše namerilo da teče sve do svoga kraja. Naumu se učinilo da bi život kao jedna prilično dinamična forma mogla da mu pomogne da prekrati vreme i ublaži dosadu. Namučio se, ali manje nego što je očekivao ne bi li ga stvorio. Već prva ćelija koja je oživela i okusila život konstatovala je da je on vredan i lep i da zaslužuje da bude umnožen i očuvan. Tome je posebno doprineo duh univerzuma koji je došao iz ničega i nastanio se u toj novoj formi postojanja. Vrlo brzo odlučio je da zauvek živi makar to značilo brojne prelaze sa organizma na organizam sve dok oni sami – organizmi  ne postanu toliko složeni i napredni da spoznaju sebe i svet (oko sebe).

Vremenom i život se promenio i postao svakodnevna, neprestana borba protiv onoga što se nalazi u njegovom začetku, u njemu samom – smrti, raspadanju. Tako se može reći da je on sam  - život stvorio smrt, koja objektivno pre njega nije ni postojala i to ne kao svoju kontrapoziciju, već pre kao istrument dramatizacije i faktor motivacije na putu svog uzrastanja i stvaranja svesti neophodne da se prepozna i razume sveopšti naum koji je vladao svemirom.

Koji je to naum i šta mu je namera pisac ovih redova iako živ još nije razlučio ali je bar uspeo prepoznati u sebi naznake kako univerzalnog duha tako i materije kojoj je još od početka bilo dosadno i ove je redove ispisao kao neku vrstu knjigovodstvenog obračuna svoje dosade i slabog uspeha projekta život kojem je još podložan.

Logika

Dečak se teško nosio sa bremenom superiorne očeve inteligencije. Zato je čvrsto odlučio da pokaže da je i on sposoban rešavati teške probleme koji su zaokupljali pažnju oca i njegovih prijatelja. Nakon jedne posete opservatoriji ukrao je papirić sa belješkama na kojima je pisalo:

0⁰ Ne postoji ništa osim materije i energije – svemir ne poznaje treći entitet.

1⁰ Zakon o održanju materije: Materija je nepromenjiva – ne može nastati ili nestati.

2⁰ Zakon o održanju energije: Ukupna energija sistema je nepromenjiva – energija pokreće materiju i može promeniti oblik i preći iz jednog oblika u drugi ali ne i nastati ili nestati.

3⁰ Kosmos se širi – rastojanja između materije postaju sve veća.

Neznajući da ovi zakoni važe samo za izolovane sisteme i da poznaju mnoga druga ograničenja njihovim kombinovanjem zaključio je da ’ukoliko ukupna količina materije ostaje ista, onda energija nije ništa drugo do prostor koji naseljava materija – energija je ustvari rupa u materiji – slično švajcarskom siru.’

Svidela mu se ova ideja o švajcarskom siru, ne zato što je volio da ga jede ili što su mu se sviđao njegov miris, već pre zato što je negde čuo da su najbolje ideje one koje su jednostavne, a ova je bila toliko jednosatavna da se lako mogla zamisliti. Verovao je da je na dobrom tragu. Zadovoljan sobom legao je da spava.

Kada se sledećeg jutra probudio ponovo je pogledao papir. Razočarao se svojim sinoćnim zaključkom. Shvatio je da on ne može biti tačan. Jer da jeste, onda bi ukupna količina energije u trenutku nastanka sistema bila jednaka nuli pa samim tim energija nikada nije ni postojala, a onda ni on ne bi mogao da je upotrebi za neki misaoni proces, a posebno ne za zaključivanje.

Jednino što je sada mogao da zaključi je da je sinoćni zaključak besmislen jer prema logici zaključivanja on nije ni mogao da misli – barem ne prema zakonima prirode koje je koristio a kamo li da povlači olovku nad papirom i ispisuje sve te matematičke simbole koji su se sad nalazili na papiru. Kako su oni ipak postojali i jasno pokazivali tok njegove misli odajući ga odlučio je da papir uništi. Iscepao ga je i bacio u kantu pa seo za sto da doručkuje.

Trideset sedam godina kasnije prisetio se ovog događaja i pokušao da od njega napiše priču koja takođe nije uspela. Eksperiment sa zaključivanjem ponovo mu se obio o glavu. Zaključio je da ni ovaj tekst ne može (i nesme) da postoji pa prestajem da ga pišem.