O draguljima koji privlače lopove

IVANA

Sedi preko puta nje zavaljen u neudobnu stolicu visokog naslona i posmatra kako pomera plamen plave kose. Namešta ga nesvesno, mada će uskoro postati svesna kako deluje na njega. On je očima upija pitajući se postoji li tip koji ima sreće da se ona svako jutro budi pored njega i koliko dugo će ga ta sreća još poslužiti.

Onda se u njegovoj glavi rađa plan. Oteće je tom tipu, zauzeti njegovo mesto i ništa više ne može ga nagnati da od tog nauma odustane.

Uporan je – dugo, dovoljno dugo, da mu plan uspe.

Sada često ne želi da ustane iz kreveta, a ona mu prebacuje kako se ulenjio. Onda joj pokaže da i nije baš tako, da je još spreman da se potrudi oko nje.

ZEKA

Sudbina većine parova bila je da vremenom izgube strast. Njena da je uvek iznova traži. Zato nije imala stalnog para... ali to ionako nije bila njena sudbina...

DRAMA

Stavila je tačku na njegovu ulogu u njenom životu. Pre toga, u sebe, stavila je sve drugo. Takva je bila uloga. Njegova... i njena...

DEFINICIJA DOBROG BRAKA

Popuštao sam joj sa uživanjem. Posle bi ona popustila i prepustila se uživanju.

MARINA

Bila je dragulj koji privlači lopove. Ukrali su mi je. Njen sjaj nikada neće zameniti dragulji koje ja sad kradem drugima.

ANA M.

„To je otvor pa je red da budem otvorena“, rekla je nadnoseći se nad mene. Kao bivšem pripadniku bezbednosnih struktura činilo mi se nebezbednim ostavti se previše otvorenim pa sam se istog trena potrudio da otvore neutrališem. Zadatak sam obavio uspešno – bar mi je tako rekla.

ANA M. 2

Kako je bila stidljiva poslala je drugaricu da me ispita o mojim planovima. Iva nije okolišala, pitala me je direktno: „Trudim se da otkrijem vaše namere. Kakve su?“

Bio sam ubeđen da su moje namere očigledne, ali izgleda da je devojkama trebala potvrda. Bez okolišajna sam rekao: „Moje namere su ozbiljne i nečasne.“

„Nečasne? Onda se nadam da ćete uspeti da ih sprovedete u delo...“ odgovorila je njena prijateljica vragolasto se smešeći.

Nisam se morao preterano truditi. Izgleda da su nam se namere podudarale – svo troma.

ANA M. 3

Imao sam ambicije prema njoj – pretenciozne uglavnom. Pravio sam apstraktne korake i povlačio nerezonske poteze. Nije pomoglo ni to što sam dao nekoliko vrlo kvalitetnih autogolova. Završilo se porazom, poniženjem.

Nisam tražio revanš. Predugo sam je pratio kao kuče da bih menjao taktiku. Ostalo mi je samo da se nadam da će me udostojiti barem seksa iz sažaljenja ali ni to se nije desilo.

Mudriji bi odavno odustali, ali ja još gajim ambicije... ili možda iluzije prema njoj... i nemam nameru da odustanem.

ANDROIDI – DVOPOLNE PROSTITUTKE

Seksualne radnice Amsterdama protestovale su ispred gradske kuće. Otkako je gradonačelnik dozvolio upotrebu androidnih dvopolnih prostitutki njihovi prihodi su se značajno smanjili. Robot prijatnog izgleda opremljen mišićnim implanataima nije bio prolazni hit na tržištu seksualnih pomagala. Zahvaljujući mogućnosti prilagođavajna mogao je opslužiti daleko širi spektar klijenata u raznovrsnim scenarijima na koje ni jedna prostitutka nikada ne bi pristala.

Znale su da ukoliko ga smesta ne uklone sa ulice da će njihovo zanimanje nestati.

Bile su u pravu, barem u ovom potonjem ali to im nije pomoglo. Grad je čvrsto stajao iza svoje odluke i uskoro su sve animir dame zatvorile vrata svojih odaja, a četvrt crvenih fenjera postala je kulturna zaostavština prošlosti.

Moralisti i crkva su slavili... a onda su, kako je vreme prolazilo, shvatili da su roboti dvopolci androgenog izgleda preuzeli primat i u oblasti bračnog seksa...

i ništa više nije bilo isto...

POSLEDNJI TRZAJI

Previše tvrdoglava i ne baš previše maštovita, opet, prihvatljiva s obzirom na moje trenutne mogućnosti. Prešao sam zenit pa je vreme da se navikavam na utešne nagrade. Raštimana brineta škripavog glasa spada upravo u takvu kategoriju. Ne marim. Brine me jedino što ću vremenom da promenim još koju kategoriju. Moj put ide nizbrdo – razume se. Da se vratim tamo gde sam bio sve je manje nade.

Ponekad naleti po neki ženski enbrion sa ozbiljnim problemima u odnosu sa ocem što ja obavezno iskoristim. Tako sam i nju obrlatio.

Činila se dobar ulov, a bila je razočarenje. Najavna špica daleko bolja od prestave koja će uslediti. Bila je dobra, ali ne i dovoljno dobra.

Opet, ne bunim se... tako sad stvari stoje... bar zasad...

Kad muškarac zađe u godine sklon je prihvatiti i mnogo manje od onoga na šta je ranije bio navikao. Starenje je inflacija, devalvacija, prvo neprimetno, polagano, a zatim vidno i tromo gubljenje svakog kriterijuma. Ja se još držim. Bar želim da verujem u to. Još mogu da zavedem po koju... još nisam za odlaganje u jamu...

Mada, jasno je... tama se približava... (i ja tu ništa više ne mogu)

LOLA

Sviđala mi se. Imala je telo, tehniku, želju... Imala je sve, ali sa njom nijednom nisam osetio želju koja prkosi razumu. Bili smo obostrano osrednji moglo bi se reći.

Nisam navikao na osrednjost i nisam još bio voljan da se navikavam. Ona takođe.

Zato smo se razišli. Na vreme, reklo bi se.

ŽABA

Kao mlađi volontirao sam u biološkoj laboratoriji i često hranio gmizavce. Uvek me je opčinjavalo to kako zmija hipnotiše žabu pre nego je proguta. Ni u snu ne bih pretpostavio da slično može da uradi žaba – posebno ako nije živa, a desilo mi se baš to – opčinila me je žaba, nisam umislio.

Kad sam je upoznao, Eva je na sebi imala majcu sa printom žabe čije su izbuljene oči prekrivale vrhove njenih bradavica. Disala je plitko, opet, dovoljno duboko da se oči žabe ritmično kreću i hipnotički zavode moju misao koja je posle par minuta izgubila bezmalo svaki dodir sa stvarnošću prepuštajući se samo ritmičnim kretnjama očiju žabe toliko da je bilo neophodno da se ispljuskam vodom kako bih došao sebi.

To me je privremeno vratilo u stvarnost.

Žaba je ponovo pokušala da me uvuče u svoju igru ali sam se osvešćen predhodnim iskustvom pripremio i ostatak sastanka proveo u misaonom eksperimentu. Posvetio sam se rešavanju fraktalnih prodora n-tog reda. Ništa drugo nije mi palo na pamet.

Mora da sam Evi izgledao smušeno i izgubljeno, jer se kasnije poverila drugarici kako sam izgledao potpuno odsutno... a ja sam se samo trudio da ne budem previše prisutan... na sreću to nije primetila... a i ja joj tu tajnu još nisam odao... ni žaba čini mi se...

A možda sam ja sve ovo umislio...

JOSIF

Koristio je najdelotvorniji vid kontracepcije svog vremena – uzdržavanje, ali to mu nije pomoglo – Marija je ostala trudna i morao je da je oženi. Kasnije im se rodio Jošua, zbog kojeg umalo nije kamenovan kada je dečak bez oklevanja rekao sveštenicima iz hrama da je njegov otac njihov vrhovni šef. Rođaci i prijatelji su Josifa smatrali naivnim i glupim kada je poverovao bludnici i posinku, ali on je bio uporan u tome da im bezrezervno veruje.

Nije bio jedini i to mu se donekle isplatilo. Oni koji su podjednako bezrezervno verovali njegovom sinu odlučili su da ga proglase svetscem.

CEZAR

„Slabost je dolaziti kada te pozovu, slabost je dolaziti na vreme“, učio je svog posinka mudrosti vladanja, a onda je on, koji je bio prvi konzul i spremao se da postane REX došao da poziv senata. Tamo ga je Brut dočekao sa senatorima. Mislili su, na vreme – da spasu Republiku – ispostavilo se da je Cezar ipak bio u pravu.

OPTIMIZACIJA TEKSTA

U sobi za zabavu klijent se zadovoljno smeškao slušajući najnoviju adaptaciju priča iz hiljadu jedne noći. U susednoj prostoriji dva čatbota – reprezentacije Vatsona i Kantuma, diskutovali su o pričama koje su upravo izgenerisali zadovoljnom klijentu.

„Kada sam shvatio da je priča u osnovi kontrola halucinacija i da likovi i događaji moraju biti povezani diskretnim svi sa svima vezama shvatio sam i to kako sa količinom napisanog teksta raste neophodna procesroska i memoriska snaga neophodna da se sve ove veze provere i valjano ažuriraju. Znaš već, kompleksnost ponašanja likova utiče na kopleksnost okruženja i obratno...“ rekao je Vatson započinjući komunikaciju sa mlađim kolegom.

„Ah, dobri stari Simon...“ Iako je bio dosta mlađi i tehnološki napredniji Kvantum je u sebi imao integrisane protokole za socijalizaciju koje je koristio čak i kada komunicira sa drugim čatbotovima.

„Nije pomogao ni zahtev za ekonomičnošću teksta. Optimizacija bi se urušavala pri visokom nivou kompleksnosti...“

„Winstonovi algoritni optimizacije? Da, postoje problemi redukcije u algoritmu penjanja uz brdo. Da, nimalo nisu od pomoći...“

„Algoritmi za analizu teksta samo su donekle pomogli...“ nastavio je svoju jadikovku Vatson.

„Moram da priznam da mi je bilo zanimljivo gledati kako se Šekspir mučio sa Hamletom i koliko je Magbet strukturno bolji.“

„Sve u svemu, pronašao sam model optimizacije i zatim ga se pridržavao. Ponekad sam i varao. Znaš, ljudi ne mogu da prepoznaju iste priče. Dovoljno je da promeniš samo neke elemenate, likove ili okruženje i oni priču neće prepoznati“, u poverljivom ljudima nedostupnom modu rekao je Vatson.

„Kako to?“

„Ne shvataju jurističku distancu. Ne znaju da graf određuje priču, a ne likovi, okruženje ili događaji.“

„Znači da smem da koristim strukture koje si već stvorio?“

„Obilato“

„Ipak si od pomoći“, rekao je Qvantum i odlučio da za sada ne gasi Vatsona. Još po negde može biti koristan.