ČEŽNJA
Pogled
uprt u nebo, koji samo po nekad i samo zbog nje sa neba sklizne i ovlaš protrči
koroz običan svet samo da nju nađe... i kad je nađe, samo se na tren zadrži pre
nego što ponovo u visine nebeske zađe.
Znala je
da je njegova ljubav sad namenjena nekom drugom i za njih zabranjena, a opet
osećala ju je u svakom pogledu... Zato se od pogleda skrivala... i istovremeno
mu se prepuštala, kad god bi mogla... skrovito, tajno, bar na koji tren...
Onda je
odlučila da mu uzvrati pogled i da mu se osmehne kad im se pogledi sretnu.
Tako je i
učinila.
Kratak susret
dva pogleda i osmeh. Onda je produžila kao da ništa nije bilo. Ništa. A bilo je
sve.
Skriveni
od drugih pogleda čuvali su svoju tajnu... Sve do sad...
LOVAC NA
KRUPNU DIVLJAČ
Marko je
razočaran i rezigniran napustio svoj dom i otišao u Afriku. Zamenio je dosadne
Roterdamske kiše za sunce Južne Afrike i to mu je bilo dovoljno da se oseća
bolje. Preostalo mu je još samo da nađe posao. Ispostavilo se da to nije tako
lako kako se nadao, ipak nakon nekoliko meseci traganja konačno je bio na
završnom razgovoru za posao snova – ukoliko ga uradi valjano mogao bi postati
čuvar u parku Serengeti. Čovek preko puta njega izgledao je neočekivano –
previše je ličio na menadžere iz sveta od kojeg je pobegao. Bio je to vidno
ohol čovek voljan da demostrira svoju moć. Dok su razgovarali čistio je
dvocevku koja bi verovatno u ostatku sveta bila zabranjena, ali to njemu nije
smetalo da se njome razmeće. Upitao je: „Jesi li ikada lovio?“
„Samo
jeftinu robu po sniženjima,“ odgovorio je Marko pokušavajući da opusti
atmosferu.
„Onda si
lovio na pogrešnom mestu. Ono što uloviš u prirodi praktično je besplatno.“
„To misle
svi tipovi kao ti.“
„Kakvi
tipovi?“
„Oni koji
bi sve jeftino prodali drugima, a sve vredno besplatno uzeli za sebe.“
„Ja sam
kapitalista.“
„Od kad
to znači da ne treba da budeš čovek?“
„Od kad se ti koji sebe smatraju čovečnim
olako i jeftino prodaju,“ odgovorio je. Bilo je to dovoljno da se Marko još
jednom razočara u svet.
SALADIN
„Ako
drugi ne znaju mi znamo. Ne žudim za bogatstvom ili priželjkujem moć. Verujem
da ni vama nije stalo do onoga za čim žude sitne duše. Verujem da vam je stalo
do božije volje, pa neka bude volja Njegova.“
„Inšalah,“
povikaše vojnici i krenuše na Jerusalim gde su ih naoružani i spremni čekali
skromni vitežovi božijeg poslanika, sina čovečijeg, boga – istog onog boga u
kojeg su verovali i za kojeg su umirali Saladinovi ljudi.
Umirali
su i ubijali druge zbog volje njegove... i zvali ga milostivim...
Božija mislost do danas nije se promenila.
ISKRENA
Bila je
neposredna i iskrena. Prozrela je moje namere.
„Ako ti
odmah kažem da nikad nećeš zavući ruku u moje gaće da li ćeš nastaviti da
pričaš samnom?“
Nisam
imao nikakvu nameru da tamo zavlačim šake pa sam nastavio sa razgovorom. To se
pokazalo dobrim potezom – čim sam je oslobodio gaćica.
ODANA
Život ih
je razdvojio. U vreme kada ga je upoznalala znala je samo da je lep, poželjan,
dobar... kasnije je saznala da je agent... i da radi priotiv njene porodice...
Nije je bilo briga. Posebno od kako su je na silu udali za rođaka... prezirala
je svoju krv i bila spremna na sve samo kako bi se osvetila... a posle toliko
godina on je stajao tu ispred nje i nudio joj ono za čim je tako dugo žudila.
Nudio je osvetu, a ona je tek tad shvatila da je ustvari čeznula za njim i da
joj je mnogo više stalo do njegove blizine no do ičeg drugog. U svojoj oholosti
izgledao joj je kao neko svestan načina na koji deluje na nju. Poželela je na
trenutak da može da ga mrzi ili prezire ali ožiljci koji su virili ispod
košulje jasno su pokazivali sve teškoće života kroz koje je morao da prođe... i
znala je da su mu te rane naneli ljudi njene krvi – stidela se toga... ali sad
je za stid i kajanje bilo prekasno...
„Čekala
sam poziv... a posle sam toga poziv da više ne treba da čekam... ni on nije
došao... sve što mi je ostalo bilo je da čekam poziv u kojem će mi neko
bezličnim službenim glasom saopštiti da si mrtav... čekala sam poziv kojim će
me neko osloboditi, kojim će nestati zaveti – odanost – to se nije desilo.“
„Treba mi
oružje... i pristup..“
„Dobićeš
ga.“
„I
obećanje... kad ih budem pobio pobeći ćeš bez traga.“
„Ali ja
ti pomažem. Celog života bila sam ti odana.“
„To rulji
ništa ne znači. Kada budu ovde provalili ništa neće moći da ih zadrži – tražiće
krv – za njih si njegova supruga i ništa to ne može promeniti.“
Bez reči
izvršila je ono što je od nje traženo. Bilo je to poslednji put da se povinuje
tuđoj volji.
