APSOLUTNA NULA ILI OBJAŠNJENJE TOPLOTNE SMRTI

APSOLUTNA NULA ILI OBJAŠNJENJE TOPLOTNE SMRTI

Na času fizike prosedi profesor dugačke razbarušene kose mučio se da trinestogodišnjacima objasni pojmove apsolutne nule i toplotne smrti univerzuma. Objašnjenja koja im je ponudio bila su im previše složena i on se odluči za drugačiji pristup. Skinuo je naočare i odaljio se od table prišavši prvom redu klupa.

„Svet u kome nema komunikacija i interakcije između entiteta mi nemožemo ni da pojmimo“, apstraktni pojmovi i dalje su bilo nejasni njegovim đacima.  „Zamislite svet u kome niko ne bi govorio ni sa kim, niko dotakao nikog; Gde ne bi postojao ni jedan vid igre.“

„Takav svet bio bi dosadan“, primetila je Lili.

„Da, dosadan, ali ostvariv.“

„Ja ne znam za takav svet“, začuđeno je profesora pogledao Adam.

„To je ovaj svet. Ovaj isti, koji mi naseljavamo, u kojem mi živimo, samo kada ga ohladimo do apsolutne nule.“

„Zašto bi to radili?“ upitao je neko.

„Nemoramo, mi. To je prirodno satanje sistema. Svemir se širi i time troši svoju energiju. Kada je potroši svet će se ohladiti i sve će stati.“

„I onda ćemo mi umreti?“ ponovo se začuo nečiji glas. Profesor nije mogao da prepozna čiji, ipak znao je da je važno da odgovori. Deci u njihovom uzrastu važno je da shvate pojam konačnosti, posebno sopstvene.

„Mi smo deo svemira, ali ne treba se bojati, mi ćemo verovatno nestati mnogo pre toga.“

„To nije utešno. Svakako ćemo umreti“, rekla je Eva.

„Svi jednom umiru.“

„Ali ne i sam život“, pobunila se Zoe.

„Život je samo dramaturgija izvedena nad elementarnim česticama. One ga nose i određuju. Kad njima dođe kraj dani su odbrojani svakom obliku života.“

„A zašto ga je onda Bog stvorio?“ upitao je Danijel.

„Nisam siguran da bih mogao suditi o njegovom naumu“, rekao je profesor  pokušavajući da se izvuče iz neprilike u koju je zapao. Nije volio da razgovara o bogu, taj koncept bio mu je stran i nepristojan. Priroda je uredila stvari, ne tamo neki Bog, ako žele da raspravljaju o njegovom naumu bolje je da to čine na časovima veronauke. Bogu nije mesto na časovima fizike.

„Možda mu je samo bilo dosadno i poželeo je da se malo zabavi“, ponudila je rešenje Naama.

„A možda je hteo da prekrati vreme dok čeka da i sam prestane da postoji“, ponovo se oglasila Lili.

„Onda je Bog smislio najboju moguću zabavu koristeći (ceo) svet kao pozornicu“, zaključi Adam. A onda mu pade na pamet još jedna misao. „Ako je tako onda  i svi mi imamo svoje uloge“

„Da“, povikaše uglas, pogledaše se i istog trenutka počeše da ih glume.