MIRISNI ZOV LOTUSOVOG CVETA

KASNI SPRINT

Bila je mlađa od mene, u ranim dvadesetim. Dakle, upravo u dobu kada se ljudi upuštaju u avanture stvarnog sveta. Kada brljaju sa seksom, drogama i političkim agažmanom. Tako smo se i upoznali. Bio sam jedna od njenih brljotina.

Htela me je iz radoznalosti i zarad uzbuđenja. Voleo sam njeno nećkanje. Ona da je molim. Znam da molim kada treba, to treba da zahvalim dedi i lepom vaspitanju stečenom od majke. Govorio bih: „Budi tako smela, molim te.“ I ona bi bila.

Nismo imali šanse. Ja nisam imao šanse. Kad malo pomislim za nju sam bio samo avantura –brljotina iz mladosti.

Hteo sam više. Drugi takođe, a oni su bili mlađi i trčali brže.

Kasnio sam u startu... Kasnije sam još više zaostao za drugima – oni su kako što rekoh, trčali brže.

Istrčao sam koliko sam mogao. Nije me bilo briga za bubnjanje u ušima, i bol u plućima.

Ali već sam kasnio. Bio je to onaj očajnički sprint do perona samo da vidiš kako voz nestaje u daljini.

MIRISNI ZOV LOTUSOVOG CVETA

Udahni me

Neprimetno

I ja ću ti se predati

Prodreću u sve pore tvoje

Pod kožu ti se zavući

Nastaniću se unutar udisaja tvojih

Zauzeti vreme između otkucaja srca

Nećeš ni znati

A biću tu

Zauvek

JEDRENJAK

Ja sam tvoja Voda po kojoj plutaš

Vetar koji ispunjava tvoja jedra

Načni me pramcem

Raseci me kobilicom

Zajedri na talasima mojim

Tebi ne treba kapetan

Ni mirno more

Ti si onaj kojeg mi je sudbina namenila

Romantični jedrenjak u doba dizelaša

Od tikovine sačinjen

Od kedra  mirisan

Za uživanje stvoren

Željan

Da drhtiš zajedno sa talasima mojim

Ne beži u luke

Ne bacaj sidro u plićaku

Izađi na otvoreno more

Moje dubine te zovu

SUBJEKTIVNI PROTOK VREMENA

Čudno je to sa vremenom. U mladosti, vreme mi je dolazilo, a onda je počelo da odlazi kako sam stario. Na kraju se zaustavilo i prestalo da postoji...

ili sam možda ja prestao postojati...

nije ni bitno... nigde neću otići odavde.

OGRANIČENJA BOŽANSKE POJAVNOSTI

Spasitelj je pitao majku: „Šta ćeš mi ti?“

Tiho mu je odgovorila: „Čak i bogovi imaju samo jedan ulaz na ovaj svet.“

„Ako je tako onda i nisu pravi bogovi“ dobaci jedan nevernik i ode da se klanja kamenim idolima.

NEISKUSNI NOVINAR

Bio mu je to prvi zadatak. Otkako su ga jutros poslali iz redakcije da napravi kratak intervju sa filmskom ekipom smišljao je pitanja koja bi trebao postaviti. Kao i ona koja bi trebalo zaobići. Ljudi ne vole kad im se previše zađe u privatnost.

Na trenutk je zastao kako bi razmislio kako da nastavi interviju. Videvši da se snebiva glumica odluči da mu pomogne. Uljudno je sačekala da postavi pitanje.

„Sada bih prešao na ličnija pitanja, ako Vam to nije problem.“

„Ništa nije previše intimno. Ja sam umetnica“, odgovori novopečena porno zvezda.

KONOBAR

Ne volim klišee. A konobar koji razgovara sa pijanim gostom i glumi psihijatra je jedan od najgorih klišea koje je holivud uspeo da iznjedri. Zato puštam goste da piju sami ili u društvu koliko im volja. Ne zalazim u njihove probleme. Bar nisam do sada, ali Gula je drugačiji. On i nije pravi gost, dolzi ovde otkad sam se zaposlio i pre je nezvanični pomoćnik nas konobara i deo inventara. Sa njim se uvek ispričam.

Zadnjih dana dolazi rano, ujutro, sedne za šank i dok ja dođem u popodnevnu smenu već se valjano naroljao, što za čoveka sa njegovim alkoholičarskim stažom nije baš lako... Ni uobičajeno. Prilazim mu. Zaudara na povraćku, duvan, alkohol... tim redom...

„Jel to zbog neke žene?“ Ne odgovara ništa.

„Zbog više njih?“ Klimanjem potvrđuje da sam sad na pravom tragu.

„Saznale su jedna za drugu?“ ponovo klimanje glavom.

„Gadna stvar.“ Ovog puta upućuje mi jedan zamagljen pogled i nastavlja da klima glavom. Klimam i ja. Jasno je.

„A stalo ti je?“ Na licu mu se na trenutak pojavi tužni rezignirani osmeh čoveka koji gleda u prošlost jer samo tamo može naći nešto čemu bi se osmehivao. Potraje taj osmeh sekund-dva duže od uobičajenog, a onda se oči zamagle i on ponovo potegne dug cug iz krigle.

Saspem i ja žestinu u grlo. Nešto se tu skupilo. Pa da pročistim i podmažem.

„I šta ćeš sad?“

„Još jednu“, i ja mu sipam novu kriglu.

LUTALICA

Moj život imao je samo jednu konstantu – nikada nisam znao gde ću se sledećeg jutra probuditi – u mladosti jer su srce, udovi i žene hteli tako, a u starosti jer pijanci, lutalice i beskućnici ne biraju u kojem će haustoru zanoćiti.

Lutam tako sa mesta na mesto bez da i jedno mogu nazvati dom.

Lutam i kao da tražim ono na kojem ću skončati.