Vasil

 

Vasil

U knjigu radosti malek upisa još jedno ime za novu dušu što dođe na svet – nazva ga onaj koji povezuje. Majka ne beše arapkinja, ali nadahnuta dodirom anđeoskog pera date mu ime Vasil.

I dečak dođe da poveže i spoji razdvojene i svet učini boljim.

Na putu...

„Evo još malo pa ulazimo u ljepu vašu“, napisala mu je. Ponesen lokal patriotizmom ili pre ambicijama druge vrsteodgovorijo joj je: „Ljepa moja je ljepa moja, a ja najviše volim da ulazim u ljepu našu.“ Shvativši aluziju, nasmešila se i poslala mu poruku: „I ja, evo radujem se unapred.“ Još to veče radost je bila obostrana. Nju je posebno radovalo to što je on njenu radost nazivao naša.

Marikini saveti

„Da li me voli ili voli zadovoljstvo koje mu pružam?“ pitala je staricu.

„To je lako. Voli li tvoj otvor ili tebe?“

„Svi vole moj otvor... ili bar žude da ga vole...“

„A kako ga nazivaju?“

„Kakve to veze ima?“

„Pitala si red je da ti odgovorim... Kako zanš da te muškarac istinski voli – tvoj otvor naziva radošću – ne zadovoljstvom tako ga nazivaju ljubavnici.“

„A ako ga naziva drugačijim imenima?“

„Onda te nije vredan – ne troši vreme na njega.“

Znakovi za gatanje

Kafa

Okrenula je prevrnutu šolju i zagledala se u obrise skorele kafe. Pitala se šta ovog čoveka čeka i šta će od sudbine oteti. I pre nego je počela da čita znake ispisane na dnu šolje znala je da je ona sudbina i da mu je otela srce. Čitajući znake shvatila je da će i on isto učiniti njoj.

Novi dan

Jutro

Potpuno nagi, telom uz telo, u nežnom dodiru, novopečeni ljubavnici uranjaju međusobno u intimu. Bojažljivi, u tim trenutcima – on ne progovara, a ona samo po nekad ispusti tihi jecaj.

Upoznavaće se sve dok ih sunce ne izmami iz kreveta.

Tako počinje novi dan. Osmehom, upućenom biću pored sebe, a potom i suncu.

I bi reč...

Rečima smo okovali svet i to nazvali kniževnošću. Isto se desilo i ovoj rečenici, ali sa mnogo manjom ambicijom. Ona je pretendovala samo na neporecivi status večne istine. Ko zna možda ga je i zaslužila.

Milica

„Za laž je potrebna mašta, za istinu samo muda“, rekla je. Bio sam maštovit i lagao je bez prestanka, a ona mi je bez rezerve verovala. Takva je ona bila – mudra i kreativna. Zato sam je i lagao.

Revolucionar

Nisu znali gde mu je grob pa su mu podigli spomenik na kojem je pisalo: „Mali čoveče, šta ćeš učiniti kada ti, koji si ponižen, umreš...“ Hodočasnici koji su ga obilazili shvatili su poruku – odlučili su da za života promene stvari. Tako je on iz groba pokrenuo revoluciju.

Advokat – krivičar

„Ne moraš da pređeš ni jednu granicu samo igraj oko nje“, bio je poslednje što mu je rekao njegov profesor krivičnog prava. Već ga je ubedio da je krivica za njega. Bilo je vreme da postane zverka koja štiti zveri. To je i postao.