Levijatan
Vanja je voleo bajke i priče iz starina. Nije mi
bilo teško da mu ih pričam. Povremeno sam njega i brata vodio na izložbe u
etnografskom muzeju. Tamo je bilo dosta predmeta i slika koje su mi olakšavale
pripovedanje. Mogao bih da preskočim kontekst i odmah nas ubacim u priču.
Stajali smo pred slikom zmije koja proždire sovj rep.
„Znaš li koja misao odzvanja eonima u glavi
Levijatana?“ pitah dečake.
Odgovorili su odrečnim klimanjem glave.
„Jesam li ja stigao njega ili je on stigao mene?“
„Kakva zastrašujuća misao... jadničak...“ reče
jedan od dečaka, a ja shvatih da je u pravu... od tada sažaljevam i đavole... i oni imaju
lošu sudbinu...
 |
| Jormungandr |
Нема коментара:
Постави коментар