Santa leda

Ledena santa

Da li ste se pitali kako se osećala santa leda koja je potopila Titanik? Nisam ni ja. Nikada. Sve dok nisam naletelo na njenu sliku iz nekih davno požutelh novina...

Plod surove zime, uvek okružena drugim ledom, čvrsto pripijena hladnim zagrljajem drugoga leda, jednoga dana se odlomila i otisnula na plutanje Atlantikom.

Da li je htela da se osamostali, vidi sveta ili je u pitanju bio nesrećni slučaj nećemo znati. 

Jasno je da je plutala na jug verovatno ne znajući da će je tamo zadesiti smrt. Verovatno nije ni sanjala da će neko udariti i skoro prepoloviti mnogo pre nego dosegne jug kojem je težila. Sigurno nije ni sanjala da će uzrokovati toliko smrti i da će je toliki ljudi proklinjati, ni da će biti ovekovečena sa tom odvratnom tamnom mrljom koja je poslednjih dana prekrivala njenu belinu. 

Na kraju nije ni stigla tamo gde se uputila. Pretvorila se u vodu iz koje je nastala.

Kažu da voda ima moć da pamti... da ima inteligenciju... nama daleku i stranu... ali da je ima...

Pitam se kako ju je koristila tih poslednjih trenutaka, dok se kap po kap rastapala i vraćala vodi od koje je nastala. O čemu je mislila... kako se osećala... 

Ona koja je bila nema i tiha podigla je toliko buke koja nikako da se stiša... voda se vratila vodi... to je prirodno...samo vreme i životi se nikada ne vrate... ali ih zato pamtimo... kao i po neku santu leda... i mislimo... pitamo se... o čemu su oni mislili dok su još bili tu... na ovom svetu...

... zašto to radimo...

... možda, jer se i sami ponekad osećamo poput sante leda...

santa leda za koju se veruje da je uzrokovala potonuće Titanika, vidljivi su tragovi boje preostali nakon sudara sa brodom

 

O razgovorima i mislima...

Ljudi stalno ponavljaju beznačajna pitanja i dobijaju beznačajne odgovore – to obično zovu razgovorima iako se o ovakvoj definiciji istih svakako može razgovarati.

Sa druge strane mali broj onih koji se usude da postave značajna pitanja, sebi ili drugima, neretko na njih ostanu bez odgovora, a ako do odgovora i dođu, oni se nazivaju mišljenjem i smatraju pre ličnim stavom, nego rezultatom promišljanja.

Zato se danas onima koji ulaze u arenu života dotični proces ne preporučuje – uglavnom iz zdrastvenih razloga... a upravo on je najzdraviji... ali to je samo moje mišljenje... ni najmanje obavezujuće...

Osrednje iskustvo

Nije bio onaj pravi... samo neko sa kim je prekraćivala vreme dok je čekala na onog pravog...

Prva noć je bila uzbudljiva.

Druga zadovoljavajuća.

Treća predvidiva.

Četvrte se nije pojavio. 

Nije joj bilo krivo. Magija je nestala.

Bilo je i drugih posle njega... njemu nalik... neki od njih nisu zavređivali ni sećanje... toliko su beznačajni bili... ili je možda osrednji prava reč za ovo iskustvo... da, upravo tako... osrednji...

...dakle, sve u svemu osrednje iskustvo... a ko se još zadovoljava osrednjim...