Čemu
Čemu vazduh koji dišem, čemu krv, suze i sećanja, čemu se nadam a zašto sam tu… dok sam tu… pitam se… a odgovora nema…
Da naučim da volim? Ne to je Hrišćanstvo, a ono čak nije pobedilo ni u sukobu religija. Pronaći Bešerat, zaljubiti se, ostati sa njom do kraja života? Pa nije li idealan ishod braka smrt i zajednička grobnica – da li je to ono za čim sam oduvek žudeo? Toliko je vojnika i monaha završilo u zajedničkim grobnicama a da nisu iskusili brak. Ne, to nije ono zbog čega sam dobio život… lepo je i korisno… upoznati ljubav… ali nije nužno i neophodno.
Ima onih koji veruju da smo život dobili da bi stvorili potomstvo i obezbedili ga nagomilanim blagom i problemima koji sa njim dolaze. Siguran sam da i oni ponekad prihvate da to nije suštinski razlog postojanja iako je vraški dobar izgovor za mnogo onoga što ti što sve rade za svoju decu znaju da urade onima koji nisu oni, a ni njihova deca. Čemu bogatstvo, kad smo u smrti svi jednaki? Biti najbogatiji leš na groblju podjednako je vređajuće kao i biti najsiromašniji. Ne, to zasigurno nije razlog.
Od prvog daha, još i pre nego što si znao ko si, osećao si strah, da ti to što si sad ne oduzmu. Znači li to da je život dat kako bi se oslobodio straha? Na kraju krajeva, nije li to prvi osećaj koji svako od nas nejasno pamti. Znamo i za one koji se straha nikada nisu oslobodili i tako u strahu počinili brojne strahote, sebi ili drugima… zar je bitno… strah ionako postoji svud i u svima… i tek na trenutak ga se možemo osloboditi… Je li to smisao… prestati se plašiti… ako jeste, zašto se ljudi plaše smrti do smrti… tako često i u smrti… zar nikada ne postižu cilj…
Ne, biće da to nije razlog i da on leži dublje u tebi, dublje u meni… rekao bih nama kad bi bili jednaki, al nismo… ili jesmo –politički, ali ne i ljudski, ili kako god je to ispravno, ako postoji ispravno, ovde gde je teren klizav a reč istovremeno skliska i prejaka… svako od nas je sopstveni svet podjednako veličanstven, blistav i strašan poput poput sudbine i kazne koja će nas zateći negde na životnom putu…
Ne ti znaš da ovo nisu razlozi i da onaj pravi leži dublje u tebi… otkrivaš to svakog dana…
Pitaš se da li ti je život dat da upoznaš sebe. Na to pitanje moraćeš sam sebi odgovoriti… onda kad upoznaš sebe…
Požuri život je kratak… pitanja je mnogo i samo ti možeš pronaći odgovore… kakvi god oni bili… neugodni… nepotpuni… konačni…
a ako je verovati Kamiju… tek ovi konačni otvaraju brojna pitanja…
Нема коментара:
Постави коментар