Tamni vilajet

 

Tamni vilajet

 

 

Poput anđela u tami

Kročim u nepoznato – tamni vilajet.

Oko mene ništa,

Neka mesta, u ničemu,

Zaboravljena mesta,

Kojima sam se ponosio,

Davno, jednom,

Onda,

Kada su još bila domovina.

A šta su sad?

I šta sam ja,

Sad, ovde,

Po sred ovog ničeg,

Okružen, utopljen u prazninu,

Što potiče iz duše,

Prazne, poput gradova i sela

Kojima lutaju izgubljene duše

Jednom nasmejanih dečaka.

 

Pitam se,

Imaju li pali (anđeli) sećanja na svetlost

Dok kroče po mraku?

Postoji li sećanje na radost detinjstva

Ili je ja samo izmišljam

Ne bi li potisnuo sve ovo.

Čega ne želim da se sećam

Jer zašto bi se sećao, kad u tome živim

Kako da se ne sećam da je nekada bilo bolje

Kako da živim bez tog sećanja

I ubeđenja, da je ovo sećanje istinsko i pravo,

Ne samo puka uobrazilja

Opsnena, jednom uobraženog, a sretnog čoveka,

Radosnog i mladog.

Jer, zašto bi se sećao kad u tome živim,

U tami, bez svetla,

Tumaram bez cilja.

Koračam i slušam odjek koraka, čijih?

Jesam li to ja,

Ili ima još izgubljenih u tami ovoj?

Jednom, stvarnost je ličila na ljubav,

A na šta sad liči,

Ovde, u tami sećanja.

Uminuće, a da je ne proguta tama,

Što je progutala budućnost,

Svetlost i radost.

Uminuće, jednom, ali ne danas,

Ne sada, ne dok još dah joj dajem,

Makar i opor, crn poput tame,

U kojoj prebiva duh što je nosi.

 

Tiho je značenje ljubavi,

Poput svetlosti sveće, u dubini pećinske tame,

Tiho je i neprimetno,

Ljudima bučnim, radosti vičnim,

Tiho je, poput drhtaja srca

Otvrdlog i spremnog

Da zakorači u zabranjeno

I osvoji slobodu,

Makar pri tom moralo pokoriti svet.

Tiha su ova sećanja,

Na mladost, osmeh i revoluciju

I sve ono što nam je obećano

A što nismo uspeli

Za sebe pridobiti.

Ono čega se nikada nismo odrekli.

 

Još u tami sanjam radost

I tvoje lice ozareno osmehom,

Crvene marame i petokrake,

I pogled uprt u zvezde.

Još želim da verujem

Da tamo ima nekog

Velikog i vrednog,

Koga ćemo upoznati,

Svi mi,

Ko će nam pomoći da se uzdignemo među zvezde,

Da tamo, u toj tami,

razbacanoj svuda na noćnom nebu,

Pronađemo smisao

Koji smo ovde

Na trenutak, izgubili.

 

Veliko je isčekivanje,

Tame, izgubljene u tami,

Veliki je san

Koji me još ne napušta.

I ja sanjam

Da ga dosanjam

Brzo, poput hazarskih proročica, što gledaju u snove,

Sanjam, da dosanjam,

Svetlost,

Kojom ćemo okupati tamu.