Pobuna
(mom narodu, koji je navikao da trpi)
Čovek ne može da živi stisnutih zuba. Nije
stovren za taj vid protivprirodne poslušnosti -
a opet, to je jedino što se od njega očekuje. Ako vam neko šapuće na
uvo, strpi se proći će, ne slušajte ga. Jedino što će proći je život.
Promena dolazi samo uz pobunu, a ako živite
stisnutih zuba, gutajući ponos i bes, ako se svodite na potrebu, i ono što vam
je određeno, ako se pokoravate, toj volji koja nije vaša, ili iz skromnosti
svoje potrebe, želite samo ono što vam treba, a znate da ni to nećete dobiti, i
ako se toj volji i dalje pokoravate, i ako verujete u neki viši cilj, koji je
negde van vas, zapitajte se zašto živite.
Ako se i posle toga ne pobunite umrite. To je
poštenije prema sebi, i siguran sam, jedino što vam drugi neće zameriti.
Ali, ako u vama ima makar još malo života –
pobunite se. I nastavite da se bunite… to vas čini ljudima…
Nevaljala
Noćas sam čitao Ljosu – Avanture nevaljale
devojčice, i mislio na nju – nevaljalu devojčicu.
Skrivena
Video sam tvoju tajnu i toliko mi se svidela da
sam to saznanje u sebe sakrio od sveta, čuvajući tvoju tajnu, od pogleda
drugih, čuvajući je za sebe.
Uzbudljiva
Stajala je sama, malo ispred šanaka, držeći čašu
usku čašu za vino u ruci, očigledno čekajući nekoga da joj priđe. Bio je
dovoljan jedan pogled na tu vrišteću lepotu zaodenutu u parče nenametljive
tamne haljine pa da odlučim da to moram biti ja.
„Hoćemo li da razgovaramo o polnom nagonu?“ pitao
sam je.
„Zašto?“ odgovorila je pitanjem.
„Zato što se budi pored tebe.“
„Nemoj to da govoriš“, rekla je, ali ne kao neko
ko se snebiva i kome je istovremeno i prijatno i neprijatno. Rekla je to poput
stroge učiteljice koja prekoreva đaka koji trči
ispred rude i pogrešno zaključuje stvari.
Bilo je vreme da ja sada postavim pitanje. „Zašto?“
„Kad to kažeš, ti priznaš da nemaš strasti, a
onda si nezanimljiv ženama.“
„Stvarno?“ O ovom nisam mislio. Nikada, a opet,
sada kada je izgovoreno činilo mi se vrlo smislenim. Imalo je svoj rezon i nije
se moglo ignorisati.
„Veruj onoj koja budi nagone – takva osoba mora
da ima dosta iskustva u ovim pitanjima“, rekla mi je u uz osmeh.
Te noći sam odustao, od nje, znao sam kad se
treba povući, i kad nemam skoro nikakve šanse. Ipak, nešto sam naučio. Poverovao
sam i poslušao je i promenio priču koju sam koristio da priđem ženama koje su
me uzbuđivale.
Bio sam uspešniji, možda i zato što sam reč nagon
zamenio sa uzbuđenje. Ko uostalom ne želi da bude uzbudljiv. Da mu se dive. Žene
to vole – tu svoju oholu snagu da probude nečiji život, čitav nečiji svet.
Od tog susreta prošlo je dosta vremena, a ja sam
u svoje vreme upoznao nekoliko uzbudljivih žena i sad često mislim o njima.
