Pobuna i nevaljala

Pobuna

(mom narodu, koji je navikao da trpi)

Čovek ne može da živi stisnutih zuba. Nije stovren za taj vid protivprirodne poslušnosti -  a opet, to je jedino što se od njega očekuje. Ako vam neko šapuće na uvo, strpi se proći će, ne slušajte ga. Jedino što će proći je život. 

Promena dolazi samo uz pobunu, a ako živite stisnutih zuba, gutajući ponos i bes, ako se svodite na potrebu, i ono što vam je određeno, ako se pokoravate, toj volji koja nije vaša, ili iz skromnosti svoje potrebe, želite samo ono što vam treba, a znate da ni to nećete dobiti, i ako se toj volji i dalje pokoravate, i ako verujete u neki viši cilj, koji je negde van vas, zapitajte se zašto živite. 

Ako se i posle toga ne pobunite umrite. To je poštenije prema sebi, i siguran sam, jedino što vam drugi neće zameriti. 

Ali, ako u vama ima makar još malo života – pobunite se. I nastavite da se bunite… to vas čini ljudima…

Nevaljala

Noćas sam čitao Ljosu – Avanture nevaljale devojčice, i mislio na nju – nevaljalu devojčicu. 

Skrivena

Video sam tvoju tajnu i toliko mi se svidela da sam to saznanje u sebe sakrio od sveta, čuvajući tvoju tajnu, od pogleda drugih, čuvajući je za sebe.

Uzbudljiva

Stajala je sama, malo ispred šanaka, držeći čašu usku čašu za vino u ruci, očigledno čekajući nekoga da joj priđe. Bio je dovoljan jedan pogled na tu vrišteću lepotu zaodenutu u parče nenametljive tamne haljine pa da odlučim da to moram biti ja. 

„Hoćemo li da razgovaramo o polnom nagonu?“ pitao sam je.

„Zašto?“ odgovorila je pitanjem.

„Zato što se budi pored tebe.“

„Nemoj to da govoriš“, rekla je, ali ne kao neko ko se snebiva i kome je istovremeno i prijatno i neprijatno. Rekla je to poput stroge učiteljice koja prekoreva đaka koji trči ispred rude i pogrešno zaključuje stvari. 

Bilo je vreme da ja sada postavim pitanje. „Zašto?“ 

„Kad to kažeš, ti priznaš da nemaš strasti, a onda si nezanimljiv ženama.“

„Stvarno?“ O ovom nisam mislio. Nikada, a opet, sada kada je izgovoreno činilo mi se vrlo smislenim. Imalo je svoj rezon i nije se moglo ignorisati.

„Veruj onoj koja budi nagone – takva osoba mora da ima dosta iskustva u ovim pitanjima“, rekla mi je u uz osmeh.

Te noći sam odustao, od nje, znao sam kad se treba povući, i kad nemam skoro nikakve šanse. Ipak, nešto sam naučio. Poverovao sam i poslušao je i promenio priču koju sam koristio da priđem ženama koje su me uzbuđivale. 

Bio sam uspešniji, možda i zato što sam reč nagon zamenio sa uzbuđenje. Ko uostalom ne želi da bude uzbudljiv. Da mu se dive. Žene to vole – tu svoju oholu snagu da probude nečiji život, čitav nečiji svet. 

Od tog susreta prošlo je dosta vremena, a ja sam u svoje vreme upoznao nekoliko uzbudljivih žena i sad često mislim o njima.