Subjektivan

Ivana

Noćas je moja gnoma odlutala do nje, još mi se nije vratila.

Ožalošćeni mislilac

Ostavi me moja gnoma. Ode i više se ne vrati.

Željka

Jedino što je bilo sigurno u vezi nje je to da ću je ostati željan. Mora da su joj zato dali to ime. Da upozore ovakve kao što sam ja.

Nisam oklevao da je upoznam iako sam bio upozoren da će se neizdrživa želja javiti čim je ugledam... i da neće nestati ni kad joj više ne budem interesantan – kada postanem suvišan.

Od prvog trenutka znao sam da će me šutnuti... i da je sve privremeno, ali to me nije sprečilo da se približim suncu – po cenu da spalim svoja krila.

Ne žalim – tolika je bila moja želja.

Željka II

O željama ne vredi raspravljati – posebno ako ona koju želiš nije raspoložena da zadovolji tvoje želje ili želi nekog drugog.

To je jedina mudrost koju sam stekao čekajući da i ona mene bar jednom poželi – to se naravno nikada nije desilo.

Ali ja se još nadam... i podjednako želim – bezuspešno... naravno...

Subjektivan

Jednog dana reših da izmerim svoj pogled na svet - bio je previše subjektivan, tako su bar pokazivali rezultati.
Ja im nisam verovao.

Slaba preventiva

Izbegavao sam sahrane i groblja – nikad se ne zna je li zarazno. Izbegavao jesam – izbegao nisam. Nažalost.