Edukacija

Ivana P.

„Više se ne slikam samo za porodični album“ napisala je ispod fotografije. Na njoj je nosila lentu i krunu. Posle su došle i druge lente i još slika. Na svima njima uspela je da zadrži isti onaj sjaj kojim je zračila kao i na prvim slikama iz porodičnog albuma. Upravo to bilo je njeno oružje kojim je pokoravala svet... a onda joj se svet... barem onaj muški... počeo bacati pred noge...

... nije više morala da ga osvaja...  

Edukacija

„Život je veština koja se uči kroz odnos sa ljudima“, rekla je. Zato se on trudio da često ima odnos sa njom... iz edukativnih razloga...

Izgnanstvo

Vladar nije volio duboke misli. Duboke misli mogu da odvedu dubokim greškama. Zato se potrudio da većinu intelektualaca pošalje u izgnanstvo. Jedan od njih pišući o istom napisao je: „Čak i u Sibiru ima sreće“. To je bila dovoljna potvrda vladajućim krugovima da je vladar ispravno postupao sa onima koji se usuđuju da urone u duboke misli.

O broju nula i vrednosti

Bili smo deca realnog komunizma bačena u novi svet koji nismo razumeli. Od malena učeni pristojnosti i uljudnosti te empatiji prema drugom ljudskom biću duboko smo prezirali licimerje i gramzivost koja je sada vladala. Bili smo skromni. Preskromni, reklo bi se, prema današnjim pravilima. Nismo mnogo želeli, ali ni to nismo dobili. I to su nam oduzeli oni koji su želeli sve i nisu se baš mnogo obazirali na druge. Već dugo samo takvi su vladali, nazivajući svet demokratskim i slobodnim, a opet, granice te slobode bile su iscrtane brojem nula na bankovnom računu. Većina nas pristojnih i dobrnamernih imalo je malo nula i slobode. Mnogi samo jednu – za njih su govorili da su od početka do kraja nule – tako su se sada klasifikovali ljudi... valjda je to demokratski... šta ja znam... nemam dovljno nula za ozbiljnije mišljenje ili komentar...  

Isčekivanje

Isčekivanje

Odjednom razgovor je zanemeo i zamenila ga je prijatna tišina i obostrano isčekivanje. Očajnički su čekali da ono drugo progovori. Uživali su u razgovoru, ali ne i bili spremni da ga svesno nastave kad god bi smer daljnjeg razgovora mogao da se nasluti – posebno ne ako je slutnja zalazila u intimu sopstvenog ili bića pored sebe. Spolja,  činilo se kao da nemaju više ništa da kažu, a opet, imali su da kažu jedno drugom toliko toga – da priznaju, obelodane, ili bar javno kažu i više nego mogu da podnesu u tom trenutku.

Propustili su trenutak, a opet, oboje su se nadali i verovali da će sledeći trenutak uskoro da dođe... i da će biti njihov...

Želja

Kada se nešto želi previše i suviše brzo, mislio je, najbolje je ići polako. Bila je ovo opasna strategija, posebno kada se uzme u obzir da ostali momci nisu imali ni najmanju nameru da čekaju da se približe i preuzmu mu želju.

Na sreću ona je razumela i prihvatila njegovu igru – tako mu je bar kasnije rekla, i on joj je poverovao.

O lovcu kojeg je ulovila lovina

Uzbuđivala ga je samo jedna vrsta žena – ona koja daje jednako dobro kao što prima. Nesreća je bila u tome što je ta vrsta bila retka i lovna sezona na nju bila je otvorena preko čitave godine. Verovatnoća ulova bila je mala, i to ga je mučilo godinama, a onda je, da toga nije bio ni svestan i sam ulovljen od strane one za koju nikada ne bi ni posmislo da bi mogla da bude lovina, a kamo li lovac...

Sudbina borca za bolji svet

Svet u kojem je rođen i u kojem je živeo bio je opterećen potrebom da se bude zadovoljan i ostane zadovoljan... po svaku cenu... To mu se nije dopadalo. Činilo se ispraznim provoditi dane na zemlji samo da bi se bilo zadovljno sobom. Opet, to je bilo uobičajeno i poželjno ponašanje gomile. Više nije pripadao gomili, ni svetu u kojem je odrastao. Jednoga dana pokupio je svoje stvari i otišao u Afriku... Zemlje trećeg sveta još su pružale mogućnost da čovek pronađe i oseti svrhu postojanja. Njegova je bila da unaperdi živote ljudi oko sebe. Nije ni sanjao da će ih pretvoriti u onu istu gomilu od koje je bežao.

Profesor etike

Profesor etike koji im je predavao prilično se razlikovao od svojih kolega. Bio je useserđen čas na jednu čas na drugu stranu odnosa lekara i pacjenta. Mnogi njegovi stavovi bili su nesvatljivi za studente, posebno kada bi ih direktno pitao pitanje poput ovog: „Šta ćeš dobiti ako iz mozga pokušaš da isčupaš brige na njemu upisane?“

„Čoveka zadovoljnog sobom?“ odgovorila je jedna od studentica psihijatrije.

„Isprazno biće“,  bio je odgovor koji je očekivao. Studenti ga naravno nisu odmah shvatili, ali su godine prakse pokazale da je profesor ipak bio u pravu.

Grleći univerzum

Grli me svemir


Noćas sam zaspao napolju, pod jabukom, mesečinom i sjajem zvezda. Usnio sam san u kome pustih da me miluju zvezde, u kome me zagrli svemir.
Noćas sam usnio san u kojem se usudih da zavolim beskraj i u kojem sretan slušah njegve priče, a one mi rekoše sve o meni... i ja na tren postah beskraj....
A onda se probudih i setih majke i njenog zagrljaja.

Krenuću za snovima svojim

Slatki snovi (Jednog dana priznaću joj svoje snove)

Imam jedan san, ali on me odbija, a ja se neću smiriti dok ga nedosanjam.

Zato ga svake noći iznova sanjam.

Poslednja filozofska rasprava o ljubavi

„Zašto srećemo hiljade osoba, a zaljubljujemo se u jednu?“ pitao sam prijatelje. Odgovori koje sam dobio bili su filozofski – skladu sa njihovim intelektualnim ambicijama.

„To je lako, u pitanju su hormoni i jedinstveni mirisni trag osobe u koju se zaljubljujemo – elementarna biohemija“, odgovori jedan od njih.

„Mi se tu ništa ne pitamo. Naš mozak sam odlučuje šta mu se sviđa nenudeći nikakav odgovor zašto. Možda mu se sviđa mozak sa druge strane, možda ga stimuliše pogled na telo ili jednostavno želi sebe da nagradi hormonom zadovoljstva“, dodade drugi.

„Vi ste baš izgubljeni u vašoj biologiji – u pitanju je kvantna veza. Osobe su sačinjene od čestica koje su iz nekog razloga odlučile da ostanu na okupu. One nisu prekinule svoju vezu sa univerzumom. To znači da će je ostvariti preko nekog komplementarnog niza čestica na okupu – to može biti drugo ljudsko biće, ljubimac ili objekti iz okruženja. Zaljubljivanje je prepoznavanje komplementarnog seta čestica.“

Svi klimnuše glavama, njima se ovi odgovori činiše valjanima. Onda se okrenuše ka meni.

„A šta ti misliš?“

„Ja verujem u Bešerat.“

„To je naivno. Budalaština zasnovana na verskim knjigama.“

„Ja sam je sreo.“

„Onda ovo nije bilo teoretsko pitanje.“

„Ne, nije.“

„Imaš li odgovor na njega?“

„Imam puno odgovora i dokaza da je ona ona prava – čak i kada to ne mogu logički da objasnim.“

„Zar je tu logika bitna? Tamo gde počinje ljubav logika prestaje.“

„Ne. Ne prestaje, samo se seli iz spoljnjeg u unutrašnji svet  i nije uvek prepoznatljiva onima koji su ostali spolja.“

„Hoćeš da kažeš da mi nismo u stanju razumeti ljubav?“

„Bićete – kada je jednom sretnete.“

Balkan (Filipu)

  

Svako od nas će ubiti jednog čoveka za života. Većina nas izabere da ubije sebe.

...

Znali smo se... mnogo duže nego što su oni mogli da prepostave.

Na venčanju moja sestra ga je pitala za učešće u ratu. Pazila je da ne spomene ime.

„Bio sam u ratu. Kada je trebalo odlučio sam da živim. Ne zanam ni ime, nesećam se ni lica onog koga sam ubio. Možda nije pošteno, ali ja sam živ i sretan sam zbog toga.“

Sestra je posle toga otišla uplakana. Niko osim mene nije primetio. Posle je neću viđati. Nikome neću reći zašto.

Mogao sam da ga ubijem, i tada pre puno godina, i sad kada smo se protiv svih izgleda i zakona logike ponovo sreli. Mogao sam, ali nisam, a opet, ja sam taj koji mu je uzeo sreću i sad je zove svojom.

Bili smo vezani ubistvom mog brata, mojim odbijanjem da se osvetim i ljubavlju prema njegovoj ćerci koja nikada nije saznala da je njen otac ubio njenog devera i da me se zarad njenog osmeha odrekla porodica ili bar ono što je ostalo od nje.

Svom sinu nikada neću reći istinu o njegovom dedi, ali plašim se da će je on već sam nekako saznati.

Želim samo da ga naučim ono što me je naučila moja majka. Ne postoji zlo koje ljubav ne može da oprosti, i onome ko prekine zlo ljubav će se sa darovima vratiti. Ja sam im poštedio živote kada nisam krenuo u krvnu osvetu. Mnogo godina kasnije jedna uplakana devojčica koje se više nisam ni sećao vratiće mi život koji je njen otac uzeo mom bratu i rodiće nam sina.

Učimo ga da ne mrzi.

Učimo ga da voli.

Činimo to najbolje što umemo.