Edukacija

Ivana P.

„Više se ne slikam samo za porodični album“ napisala je ispod fotografije. Na njoj je nosila lentu i krunu. Posle su došle i druge lente i još slika. Na svima njima uspela je da zadrži isti onaj sjaj kojim je zračila kao i na prvim slikama iz porodičnog albuma. Upravo to bilo je njeno oružje kojim je pokoravala svet... a onda joj se svet... barem onaj muški... počeo bacati pred noge...

... nije više morala da ga osvaja...  

Edukacija

„Život je veština koja se uči kroz odnos sa ljudima“, rekla je. Zato se on trudio da često ima odnos sa njom... iz edukativnih razloga...

Izgnanstvo

Vladar nije volio duboke misli. Duboke misli mogu da odvedu dubokim greškama. Zato se potrudio da većinu intelektualaca pošalje u izgnanstvo. Jedan od njih pišući o istom napisao je: „Čak i u Sibiru ima sreće“. To je bila dovoljna potvrda vladajućim krugovima da je vladar ispravno postupao sa onima koji se usuđuju da urone u duboke misli.

O broju nula i vrednosti

Bili smo deca realnog komunizma bačena u novi svet koji nismo razumeli. Od malena učeni pristojnosti i uljudnosti te empatiji prema drugom ljudskom biću duboko smo prezirali licimerje i gramzivost koja je sada vladala. Bili smo skromni. Preskromni, reklo bi se, prema današnjim pravilima. Nismo mnogo želeli, ali ni to nismo dobili. I to su nam oduzeli oni koji su želeli sve i nisu se baš mnogo obazirali na druge. Već dugo samo takvi su vladali, nazivajući svet demokratskim i slobodnim, a opet, granice te slobode bile su iscrtane brojem nula na bankovnom računu. Većina nas pristojnih i dobrnamernih imalo je malo nula i slobode. Mnogi samo jednu – za njih su govorili da su od početka do kraja nule – tako su se sada klasifikovali ljudi... valjda je to demokratski... šta ja znam... nemam dovljno nula za ozbiljnije mišljenje ili komentar...