Otkrivanje

Ma

„Otkri me, objasni me, ja sam tu, pred tobom...“, rekla je, a ja sam stajao i bio ko zna gde... nesvestan rečenog... otvaranja... ćutao sam...

... nesvestan trenutka propustio sam ga...

Nikada više nisam dobio takvu ponudu...

Ivana

Bila je besna kada je pročitala tekst i našla se u njemu. Rekla je da više neće čitati moje knjige. Da joj je dosta suza u životu i da ne želi da plače zbog priče koju sam izmislio... koju sam umislio... 

Ćutao sam...

Onda nas je život razdvojio toliko da smo se retko viđali... nisam znao da li čita moje knjige... Njenoga imena više nije bilo na strani sa posvetom... a opet, bila je u knjizi... svi likovi ličili su na nju... jedan od njih... likova dakle, pobunio se protiv naratora, pa sam u svoju odbranu na papir dodao sledeće rečenice

... ne mogu da te ne pominjem u mojim pričama, kako bih mogao ja pričam samo meni poznate priče, a ti si važna priča... za mene... davno si postala deo mog ličnog narativa i zauvek ćeš to ostati...

Priče ne reflektuju život – one grade život, zato ih pišem... pričam... tebi, zato si u njima, jer ti si život i uvek ćeš to biti...

Na trenutak ćutala je pokušavajući da shvati reči ispisane na papiru... njen svet bio je drugačiji od mog, ali njena narav oslikavala je nju... onakvu kakvu je pamtim...

„Je li to život koji nisi mogao da imaš“, pitala je.

„Ti si taj život“, odgovorio sam.

Onda je i ona zaćutala. Stvorena prema izuzetnoj ženi shavtila je šta treba da uradi i otišla da priču ispriča onoj po čijem je liku stvorena.