Ženi koja je otišla da spasava svet

Ženi koja je otišla da spasava svet

Ti koja si otišla da spašavaš svet... ti koja si divljinu volela više od udobnosti... koja si beton zamenila savanom, a taksiste lavovima... koja bosa hodaš po ispucaloj zemlji i moliš svet da spase slonove...

Ti...

Nedostaješ mi...

...a nemam hrabrosti da se zaputim u divljinu... da hodam među zverima... nesposoban sam za slobodu koju uživaš... moj svet opasan  je zidinama i polomljen u komade... moj svet – svet koji nije moj... ali koji ja svojatam... jer sam se rodio u njemu... i živim u njemu... a možda i umrem u njemu... moderan svet... Civilizacija kažu...  nije me pripremila za nekog poput tebe...

Nespreman... privučen tvojim osmesima... predadoh se uživanju u dubinama tvojim... i pronađoh smisao, i svrhu, i radost, i zadovoljstvo o kojem ni sanjati me mogah...

Sve mi dade... a onda sve uze... otada... ostado sam... ispunjen čežnjom...

Čeznem za dodirima... mirisom tvoje kose oprane palminim sapunom...  dođi hitrim koracima po travi... kakva si da si dođi, ne oklevaj samo dođi...

Čeznem da ti kažem najdublje reči koje imam reći. Dođi poslušaj ih... učini barem toliko... ne mogu više ćutati... šaptati u vetar... paziti da me nečuju... i vikati glasno kako bi me ti čula...

A da li me želiš čuti... to ne znam... ali se nadam... i neću prestati da se nadam... moja je nada ispunjena čežnjom i željom...

Čeznem da upotrebim telo moje na telu tvom. Čeznem da te volim fizički, neposredno, kako sam te nekada voleo...

Čeznem za tobom dok prekoputa sedi stranac... stranac koji te ne može zameniti... ili umanjiti žud za tobom... stranac...stranci u našim životima... i mom i tvom... stranci koji žele da se odomaće... koji prete bliskošću...

Ali bljutava i blaga je bliskost njihova... oboje to znamo... a opet po navici, potrebi ili naredbi nastavljamo da se praćakamo u plićaku osrednjosti kojim sad plivamo...

Zato... vičem u vetar... u nadi da ćeš čuti... i da ćeš osetiti jačinu poriva kojim te dozivam...

Vrati se... dođi hitrim koracima po travi... kakva si da si dođi, ne oklevaj samo dođi... i povedi sa sobom sve zveri iz divljine... i lavove i slonove i ptice selice... dovedi ih sa sobom... obogati svet u kojem se davim... i unesi u njega mirise i boje... i dozvoli mi da te volim... onako kako ti voliš divljinu koja te sad okružuje...