Lucifer - buđenje

Lucifer

Celu noć penjao se uz planinu.

Stigao je na vrh.

Nije osećao ništa.

Nije bilo nikakvog ponosa ili gordosti, čak ni želje. Bio je na vrhu i bio je mrtav. Prazan. Sam.

Noć je bila vedra, a njegove oči zurile su u mrak.

Predugo.

Možda večnost... možda samo tren... ko zna... ko može da izmeri intimno vreme između dva otkucaja srca jednog anđela... ili je to bio ceo jedan život... ili monštvo njih... ko zna osim njega... a on zna...

Predugo je gledao u tamu... i ona mu je odgovorila tamom... gustom i neprobojnom... poput one koju je dugo nosio u sebi...

A onda je na noćnom nebu zasijala jedna zvezda.

Pa druga.

Pa još jedna...

Svetlost dalekih zvezda probila se kroz tamu, kroz vreme...

Univerzum mu se ukazao...

Možda je imao i poruku... ali on još nije mogao da je nasluti...

Znao je samo da pripada ovde. Ovom nebu ispunjenom zvezdama.

Izgubio je pojam o vremenu. Nije više znao koliko je dugo stajao na ovom mestu.

Spustio se par koraka ispod vrha. Naslonio se na golo stenje koje ga je okruživalo. Još je bila noć. Na nebu su sijale zvezde koje će uskoro izbledeti sakrivene iza plavetnila neba. Misao – Venera će smeniti mesec. Još jedna – Hesperos i Fosforos. Danica. Hladan dah iz kojeg se rađa novi dan.

Prvi put posle toliko vremena Lucifer je gledao rađanje zore...

i poželeo da ponovo zasija kao Sunce...

i jedan san mu se vratio...

san o slobodi...

 a onda je postao svestan sebe...

i onoga što je morao da uradi...

Kriminalac

„Ovom telu ne pristaje osmeh“, reče legionar koji ga je zakivao za krst.

„Ali to je sve što ti imam dati“, odgovori mu kriminalac.

„A tražim li ja to od tebe?“

„Traži i daće ti se“.

„Ja nisam od onih koji mole druge da im udele po svojoj volji“.

„A opet, služiš i pokoravaš se“, odgovori mu kriminalac.

„Da ne bih bio poput tebe“, odgovori legionar.

„A zar je greh biti poput mene?“

„Greh je – obećati i pustiti ljude da se nadaju... gde je izbavljenje koje si obećao...“ I ne rekoše više jedan drugom, jer sve bi rečeno. I razapeše Barnabu tog dana. I ne dođe sloboda koju je obećao ljudima koji su ga pratili na putu patnje... i prođoše vekovi... patnje u tuđini... pre nego ugledasmo slobodu... ne onu obećanu...već onu koju je pozvao da se useli u naša srca...