Pristojan Srbin

# Ko sam ja?!#

Rodiš se i zbunjen si i traje to... nekad dvadeset, nekad četrdeset i više godina... ne razumeš sebe... ne razumeš svet... još manje ljude oko sebe, koji takođe nastanjuju svet, sa kojima deliš i više no što si svestan, a misliš da sa njima nemaš ništa... ne shvataš to...

Povezanost...

I sve je to zbunjujuće... i pitaš se odkud ja ovde... i ko sam ja... i nemaš odgovora... a onda jednog dana na svoje zaprepaštenje shvatiš – Ja to je neko drugi – ne znaš ko, ali osećaš da to nisi ti...

To nisam ja, kažeš sebi...

Osećaš to od rođenja... i ne znaš šta sve ovo znači, ali shvataš da imaš ceo život da to saznaš.

I pitaš se, hoću li uspeti, a jedan skriveni glas šapće ti u uho, nema ti druge, a ti osećaš da je tvoj... i taj glas... i pitanje...

Pristojan Srbin

Verovao sam... imao ubeđenja... sad imam samo sećanja... i ništa od onog u šta sam verovao...

Sve su pojeli skakavci...

Kad dođe vreme, poješće i travu što iznikne na mom gorobu... a ja ćutim... zarad ljubavi... prema starijoj ženi koja me je još u najranijem detinjstvu naučila pristojnosti... i tome da pristojni ljudi nikada ne dižu buku, ne prete i nisu skloni nasilju...