Ophrvana strahom

BILI SU MODERAN PAR

Suprug ju je varao, na mahove, diskretno i prilično samouvereno. Smatrao je taj povremeni vanbračni seks kao zasluženu nagradu što se uopšte privoleo konceptu braka. Ona je njegove avanture smatrala nevažnim i često bila zahvalna njegovim ljuvbavnicama što je oslobađaju bračnih obaveza jer i ona je imala svoje obaveze. Njene su vremenom postajale sve zahtevnije pa ih je morala otkačiti.

Onda se ispostavilo da nešto mora popuniti prazninu koju je za sobom ostavio ljubavnik kojeg je oterala. Kupovina joj se činila kao dobra polazna osnova za ubijanje čežnje i rešavanje melanholije posle raskida.

Već od prvog trenutka nije mogla obuzdati nagon za trošenjem.  Vremenom poriv je postao tako jak da ju je osrednji zavodnik u godinama, kako je od milošte zvala supruga morao napustiti. Pobegao je od nje sa dvadeset godina mlađom  - razume se. To je nije sprečilo da i dalje troši njegov novac – sada je imala i opravdanje što u trošenju uživa.

BAŠTOVAN I NESTAŠNA DECA

Skromni baštovan nikako nije voleo kada mu deca oberu plodove bez pitanja. Jednom ih je ukorio, ali pošto to nije pomoglo, sledećeg puta kada se ponovilo izbacio ih je iz (svog) vrta.

A deca ko deca – nezahvalna kopilad – na kraju su i ona njega izbacila iz svojih misli i srca. I više niko ne misli na skromnog baštovana.

PROLIVENI MOZAK

Na stolu za autopsiju leži leš. Patolog otvara lobanju i vadi mozak ili ono što je od njega ostalo. Zrno je prednji režanj pretvorilo u kašu koju jedino sisaljkom može da prikupi. Kao uzrok smrti utvrđuje potpunu degradaciju frontalnog korteksa. Nakon što utvrdi uzrok (smrti) ostatke smešta na metalnu tacnu.

Zatim prilazi detektiv koji vrlo pomno posmatra izvađenu sivu masu. Vrlo dobro zna da je nešto, tu unutra, pokušalo da se uobliči – misao možda, i to verovatno neka od onih opasne prirode koja često ima fatalne posledice – ideja. Pita se koja bi to ideja mogla da bude. Zna da neće biti lako da je nađe. Ljudske motive je uvek najteže razotkriti, a sad mu je upravo to postao zadatak.

Gleda u bezobličnu masu još trenutak dva, a onda shvata da je dovoljno video i istog časa baca se na posao.

LOGIKA PRAVNOG ZASTUPNIKA

Iva je već neko vreme radila u advokatskoj kancelariji. Nije joj išlo dobro. Nikako. Moglo bi se reći da joj je čak išlo loše ako se uzme u obzir da je jedva sastavljala kraj sa krajem i borila se da se prehrani i plati račune za režije. To nikako nije bilo u skladu sa njenim postignućima u sudu. Tamo je brzo postala strah i trepet od kojeg zaziru sudije i kojeg se plaše svi protivnički advokati. Lako je dobijala parnice ali nije znala kako da te svoje pobede naplati. Zahvalnost klijenta i sreća oslobođenih krivice bili su joj značajniji od honorara. Nije da ga nije očekivala, pa čak i priželjkivala, nego nije znala kako i kad da ga traži. Osećala se neprijatno kad god bi trebala da zatraži svoj pošteno zarađeni novac.

Starac je već dugo posmatrao svoju nekadašnju pripravnicu. Kada ju je jedan od zahvalnih klijenata ponovo nasamario odlučio je da je posavetuje: „Sine, ništa te nisu naučili na tom tvom fakultetu. Ja možda nikada nisam diplomirao i radio sam čitav život na osnovu jednog davnog administrativnog propusta ali ovaj posao radim toliko dugo da još ponešto mogu naučiti žutokljunce kao što si ti. U advokaturi postoji jedno pravilo – pare se uzimaju dok suze teku.Ako ih ne uzmeš tad, nikad nećeš. A ako misliš da su ti zahvalni, varaš se. Ništa nije kvarljivija roba od ljudske zahvalnosti. Koliko je samo bilo vladara koji su verovali  da će im oni što ih poštede biti zahvalni. Skoro svi do jednog su završili obezglavljeni rukom zahvalnih. Takva je ljudska priroda i naš zanat.“

Iva se zamislila nad ovim rečima. Alija je bio dobar parničar i od njega je puno naučila ali nikako joj se nisu sviđale ove poslednje njegove cinične opaske. Opet, instiktivno je znala da je starac u pravu. Tada je uvidela da ona možda ne bi ni trebala da se bavi advokaturom – možda bi trebalo da bude sudija.

 OPHRVANA STRAHOM

Iznenadila se kada ga je prvi put čula. Glas je bio njen i dolazio je iznutra ali ona je znala da nije njen. Da pripada nekom drugom – i da taj neko drugi ima svu moć nad njom. To ju je, iako nije bila plašljiva po prirodi, istinski prestravilo. Pitala se ko može da ima takvu moć, ali nikakvog odgovora nije bilo. Zato je odlučila da ga zove Strah.

„Ti si lak plen“, šapuće joj strah. Ona ne čuje ni jedan drugi glas koji bi to opovrgao. Neveruje mu odmah, ali strah je uporan. Ponavlja svoje pretnje bez predaha usađujući joj sve veću nesigurnost u kosti.

Strah ne popušta, napada je sa svih strana, danima. Izmorena je od pokušaja da mu se odupre i ne misli na ono što joj šapuće. Toliko umorna da bi zaspala na otovrenom ali se boji da joj se strah ne privuče i u snu. Tada je najjači. Zato svesno iznuruje sebe. Sve je bolje od susreta sa strahom uverava sebe.

Kada ni to ne pomogne sklupča se na zemlji, obgrli noge i drhti. Strah tad napada najače i ona veruje da će umreti – da umire, da je došao kraj.

Svet prestaje da postoji – u njenoj svesti postoji samo strah – srce počinje da bije svom silinom a pluća ne mogu da udahnu dovoljno vazduha. Trese se i znoji. Moli se da sve ovo prođe. Ne pomaže. Iako glasno izgovara reči molitve nečuje ih, damari srca su glasniji. Vrištala bi ali nema snage – vrištanje u njenoj glavi je ionako glasnije. Ne ostaje joj ništa do da se prepusti strahu i nada da će je ovaj put poštedeti... ali kad se ponovi toliko puta njena nada se promeni... i molitva... sada se moli da je ne poštedi... da umre... da sve ovo prestane... samo da sve ovo prestane....

Umorna je, iscrpljena... samo je još strah jak u njoj...

A onda posle toliko meseci provedenih sklupčana u strahu jedna plava tableta menja sve. Strah je još tu ali i on kao da se boji antidepresiva. Prozak ga otera, bar privremeno, pruži joj par dobrih sati. Uskoro se vraća i san. Nesmeta joj što stvara zavisnost, ona i jeste zavisna od tih pilula. Svesna je zavisi od hemikalija, i prizva ih svaki put kad oseti kako se njen stari neprijatelj približava. I briga je što je zovu zavisnicom. Otkrila je da uz pomoć njih još ponekad može biti srećna.