SUDBINA JEDNOG ORLA
Stvari se poslednjih dana smenjuju
vratolomnom brzinom – ko bi ga znao zašto je to tako. Kao da se vrme odjednom
ubrzalo ili se to meni samo čini.
Pre par dana sam ostao bez brata.
Pojeo ga je neki ljigavi stvor kojeg je majka uhvatila i bacila na zemlju.
Zabadala mu kamdže i kljunom rascopala glavu ali se više ništa nije moglo
učiniti za Etona.
Bojim se da to priznam ali možda je
tako i bolje. Eton je bio krvoločan i uvek bi uživao u tuđoj patnji. Kako bilo,
sad ga nema – progutao ga ljigavac. Kasnije majka uhvatila zmiju i raskomadala
je pa je i ja jeo. Bila je ukusna.
Od tada pazim na sebe. Odlučio sam
da ne dozvolim da i mene smaže neki gmizavac. Nisam jak pa učim kako da šmugnem
kad se opasnost približi. Solidno mi ide.
Majka se juče iz lova vratila sa
ribom. Nije mi dala odmah da jedem – morao sam prvo da joj pokažem kako sam
ovladao vetrom. Raširim krila i zajašem vetar pa klizam polako, a gnezdo mi se
odjednom učini premalim. Majka kaže da je vreme da odem, a ja je pitam „gde
ću“.
„Tamo gde te sudbina odvede“,
odgovara.
Pitam se ko je ta sudbina, gde je
sad i gde to treba da me odvede. Pitam majku, a ona se trudi da zvuči spokojno
i samouvereno, ali u glasu joj se oseća tegoba i strah. Pitam čega se
boji, a ona ćuti i ja shvatim da je sva
njena bojazan za mene – tad i ja počnem da se bojim – onako neodređeno, ne znam
baš od čega, ali znam da me je strah. Pitam je: „Moram li da idem?“
„To ti je sudbina“, kratko
odgovara. Ja je nevidim –tu sudbinu o kojoj majka priča, ali osećam da me je
već ščepala i nepušta. Pitam majku za sudbinu – kad ću je videti, kad ću je
sresti, kako da znam gde treba da odem pa da je pronađem. Na sva moja pitanja
majka ponavlja jednu rečenicu: „Tamo gde stigneš tvoja je sudbina.“ Nisam siguran
da je razumem, ali osećam da je vreme da krenem. Vreme je da napustim gnezdo.
Vreme je da pronađem sudbinu.
BIG BANG
Nekad aje studirala teoretsku
fiziku. Zatim je postala istraživač. Oduvek ju je interesovalo šta se dešavalo
tokom bigbenga. Izgradila je i sprovela niz simulacija koje su opisivale
procese tokom velikog praska.
Iako je bila mlađa od mene na poslu
mi je bila šef i mentor. Uvukao sam je u svoje eksperimente i pružio po koji
veliki prasak – shvatila je da greši u teoriskom modelu i prepustila se
eksperimentisanju s tom razlikom da sam joj šef sad postao ja – mogu priznati
poslušno i revnosno je izvodila moje zamisli.
Na kraju su eksperimenti dali
neočekivani rezultat. Rodila nam se ćerka – sad pretpostavljamo da je tako bilo
i sa elementarnim česticama tokom bigbenga.
LEPTIR
„Da li zavidiš pčelama one mogu da
se zavuku u svaki cvet?“ pitala me Ruža. Znao sam da je ona lansirala tu priču
po kojoj sam ja nešto poput nestašnog leptira koji skače sa cveta na cvet.
Nisam je udostojio odgovora. Žene poput nje vrlo su ponosne na svoje cvetove.
Opet, dovoljno je da ih omirišem pa da shvatim dubinu njihove samoće... ili pre
praznine... Miris mi otkriva još nešto – pouzdano ukazuje na slast, a koji
leptir ne priželjkuje nektar – morao sam zastati pored ovog cveta i polizati
sve njegove sokove.
POSTOJI LI ŽIVOT POSLE ROĐENJA
Termin koji su odredili lekari
odavno je prošao a od porođajnih bolova ništa. Zabrinuti roditelji su uradili
sve pretrage i rezultati su pokazivali da je sa plodom sve u redu samo da iz
nekog razloga porođaj još nije počeo. Posle izvesnog vremena lekari su pokušali
injekcijama da podstaknu porđaj – opet se ništa nije desilo. Carski rez nije
dolazio u obzir pa je otac trudnice otišao i doveo šamana koji je pristao da
pomogne. Zapalio je svoje mirisne trave i skoncentrisao se na plod u materici.
Nije prošlo mnogo pre nego je uspeo da se duhom zavuče u toplu utrobu u kojoj
se nalazila nerođena beba.
„Neobično si nevoljna da se rodiš“,
rekao je već formiranoj devojčici.
„Nisam sigurna da bi trebala da
sebi učinim tako nešto. Ovde sam zaštićena i srećna, a napolju ne znam šta me
čeka.“
„Bojiš se izlaska?“
„Da.“
„Zašto?“
„Do mene su dopirale razne majčine
misli. Mnoge od njih nisu ni malo ohrabrujuće:“
„Siguran sam da je tako, a opet
tvoja majka je jednom, ne tako davno, kada je bila na tvom mestu, ipak odlučila
da se rodi. Misliš da je pogrešila?“
„Kako bi ja to mogla da znam? Ja
nisam sigurna ni u to postoji li život posle rođenja“. Tada joj se po prvi put
nasmešila nejasna ljudska prilika koja je došla da je poseti i pre rođenja. Duh
se smestio pored nje i tiho joj pričao o životu. Bio je toliko ubedljiv da je
odlučila da se rodi već sledećeg jutra.
Možda upravo zato, roditelji su joj
dali ime Zora.
SOČIVO ZA ČITANJE SNOVA
„Majka mi je još kao malog naučila
da snovi imaju veliki značaj u našem plemenu. To je možda osnovni razlog zbog
kojeg sam počeo da se zanimam za ovu oblast. Kad god bi se sreo sa pacjentima
oni bi mi pre ili kasnije pričali o svojm snovima. Isto je bilo i sa ženama. Od
snova se jednostavno nije moglo pobeći. A i zašto bih? Ja sam voleo snove i
poštovao ih. Nikada nisam sebi dozvolio da rušim ili uništavam tuđe snove –
poštovao sam ih, jer sam želeo da i moje snove drugi poštuju. To nije uvek išlo,
ali je postao princip po kojem sa se ravnao. Ipak, uvek mi je dah oduzimala primisao da
negde postoji neko čarobno sočivo kojim bi mogao direktno da zavirim u tuđe
snove – da ih pogledam – tako mi se rodila ideja da napravim ovo“, kaže Marko
pokazujući rukom na nekakav uređaj koji je pre par trenutaka izvadio i spustio
na sto.
Začuđeni bankari koji su se do sada
trudili da ostanu pribrani i da se ne smeju pred klijentom nadjednom su toliko
zbunjeni da ne znaju šta da kažu. Pre samo par minuta ideja da pozovu ovog ludaka
u privatne prostorije banke da im održi prezentaciju, kako bi mu možda odobrili kredit koji traži, činila
im se vrlo naprednom šalom koju bi mogli prepričavati danima, ali sada kada na
stolu stoji stvarno parče nekog medicinskog hardvera za koje ova dileja
prekoputa kaže da može da im čita snove odjednom cela stvar dobija potpuno
drugačiji ton.
Njihov šef pogledom traži
dobrovoljca, ali svi bi da izbegnu da čitaju baš njihove snove. Svesni su šta
bi se moglo otkriti. Jedni sanjaju o tome da zamene šefa, drugi da promene
posao, a dvojica najodvažnijih čak su se usudila i na takve gadosti kao što su
pomisao na pljačku banke i neobavezan seks sa ženom šefa ekspoziture. Naravno
ova potonja dvojica nisu se samo zadržali da razmišljanjima i snovima –
preduzeli su i konkretne korake koji bi sad mogli biti otkriveni. Zato
pronalaze na desetine razloga da oni ne budu „pokusni kunići“ ali oni ne znaju
– stvar je odavno gotova. Pre nego što je ušao u banku Marko je uključio uređaj
i snimio snove od juče – svakog od njih. Sada ih drži na malom USB stiku koji
čvrsto stišće u desnoj ruci, svestan da ima najače karte i mogućnosti da
podigne ulog.
Uskoro toga postaju svesni i
bankari koji kao da se utrkuju koji će mu dati povoljnije uslove za kredit koji
traži.
Kada ih šef prekori da daju
prevelike olakšice i ustupke bankari ne haju bitno im je da Marko dobije traženo –ne mora da ih
podseća da do sada nikome nije rušio i uništavao snove. Iskreno se nadaju da će
tako ostati. To im je jedina garancija koju dobijaju za svoj novac a oni se ni ne usuđuju da traže još neku.
URD
Nisam očekivao da će biti tako
direktna, ali šta sam ja znao o vilama, čak ni to da postoje... Crvenokosa
nikako nije pripadala ljudskom – siguran sam u to, a opet došla je zbog mene, a
da je nisam ni zvao. Pronašla me je kaže ona koja me je nekada ostavila i koja
mi se najzad vratila. Sad je odlučila da i mene vrati sebi. Zagrizla je moje
srce i već prvim ugrizom omađijala me – postala je deo mene – proširila se svud
po meni, u meni, kao što se otrov širi po telu...
Sada smo jedno, a ja sam joj
zahvalan što me je ponovo pustila u sebe i što ponovo mogu da vidim svet njenim
očima. Gledam korz njih i smejem se – ponovo sam srećan.
Нема коментара:
Постави коментар