ŠEF, ASISTENT I PRIČA O NAPREDOVANJU
„Dosta sladunjavosti, nisam te odabrala da mi
se uvlačiš u dupe“, rekla mi je direktorica. Bila je mlađa od ostalih menadžera
u kompaniji, u ranim tridesetim i još se dobro držala i bila svesna kako deluje
na okolinu a posebno na svog novog asistenta.
„Šteta,
upravo to mi je bila namera“, odgovorih.
„Imaš
velike ambicije i prilično si nadmen za tako nešto.“
„Ambicozan,
da... i brutalno iskren. To me nadam se ne diskvalifikuje.“
„Naravno
da ne. Već mi je dosta onih koji se kriju iza eufemizama. Devojke vole direktan
pristup. Prenemaganje ionako nije moj stil. Za danas si ionako zakasnio.
Propustio si svoju šansu pre pola sata. Previše oklevanja devojci samo govori
da nisi odlučan. Naknadna drskost to samo potvrđuje. Ipak, mislim da za tebe
ima nade. Dopustiću ti da pokušaš ponovo za par dana. Ako si pametan, naučio si
važne lekcije. Dakle, bez sladunjavosti, direktno i diskretno... to su najbolji
saveti koje ti mogu dati za put do mog kreveta, sve ostalo moraćeš da otkriješ
sam... to je deo paketa.“ Sviđao mi se paket. Bila je prava poslastica otvoriti
ga, vredela je čekanja i truda. Uz nju sam brzo učio i napredovao – dala mi je
dobre preporuke te sam se od asistenta ubrzo i sam odmetnuo u menadžere.
Posle
nje više nisam čekao. Život je previše kratak da bi ga trošili na besmisleno
čekanje. Samo od sebe ništa se neće desiti, osim možda, doći starost. A nju baš
nisam imao nameru da čekam.
Нема коментара:
Постави коментар