Neizgovorene misli

Neizgovorene misli – osluškivanje 

Čuo sam da svi pripadamo neegzistencijalnom svetu, da je sve oko nas, i mi sami simulacija, obmana, varka, da ne postoji – to me je zabolelo – voleo sam sva ta stvorenja koja su me okruživala, posebno jedno i zabolelo me to saznanje da ona ne postoji i da nije postojala, a onda svatih da to mora da je laž jer um ne može zamisliti tu lepotu.  Bila je prelepa, ostvarenje svake želje, skoro nestvarna... a opet za mene tako stvarna i neophodna. U nepostojećem svetu misli i ideja moje misli bile su okrenute samo njoj. Zaželeh da i ona čuje moje misli pa napisah ovih par redova u nadi da će ih opaziti, razumeti i prigrliti. I sad čekam...