Ciganska

Tvorčeva promisao

Hteo bih uloviti misao što je predhodila stvaranju sveta.

Ne, da bih je razumeo. Smisao stvaranja sveta ostaće mi zauvek nedostupan.

Pitam se samo da li se ta misao, bar na trenutak, dotakla posledica koje će izazvati. Da li je ikada pomislila na mene? Ili, prosto o posledicama nije vođeno računa.

Pisac

Mogu li uloviti misao koja me opseda?

Mogu li je pretvoriti u reči – artikulisati?

Mogu li ih nastavljati jednu na drugu dok ne nastane nešto vredno truda nekog drugog čoveka da ih pročita?

Hoće li me to učiniti piscem?

Ciganska

Voelo sam udatu ženu – pored reke, poput ciganina iz Lorkine pesme. Voleo je i puštao da mi šapuće drage laži. Imala je crvenu kosu i volela je glasno da se smeje. Ponekad bi pevala i krupnim suzama plakala uz zvuk violine. Kosa joj je mirisla na divlje cveće.

Vleo sam je, uz crvkut ptica i huk ledene vode u kojoj smo se prali od grehova na koje smo pristajali, ali ne i od greha koji se zove ljubav.

Voleo sam je dok su se na njenom licu smenjivali osmesi i krivica – jer pripadala je drugom, a lagala je – pripadala je samo meni, ali nije znala kako da to kaže, a ni ja nisam znao kako da je navedem na to da prizna istinu.

Seta

Opipavam svoje misli, svoja sećanja, na tebe, otvrdla u erekciji sa kojojm se budim...

Opipavam... Tako su bliska, tako živa, još sposobna da me izvuku iz stvarnosti koju si napustila... stvarnosti u kojoj sam još zarobljen – sa tobom... i sretan, upravo zato, što sam sa tobom zarobljen.

Zadovoljstvo

Svaki prasak je novi svemir...

Koliko sam ih ja imao...

i sa kim...