Urd

Urd

Po snovmia sam krao želje – možda sam i tebe nekom ukrao. Voleo bih da je tako. Da te nisam izmaštao – umislio, stvorio iz očaja, već iz nade i želje.

Moja misao čvrsto veruje samo u istine sopstvenog egoizma. U njih bi verovao do kraja vremena, da nisam sreo tebe... u snovima... na izvoru želje...

Živim, a ne živim – spavam. Usnio sam san kamenog spavača. Oko mene ljudi pakosne naravi, ja im ne pripadam.

Ne želim da pripadam svetu, već tebi.

Ti u meni budiš strahove, da nisam mrtav i da još mogu živeti. Ti u meni budiš najgori od svih strahova – nadu. Strah je u meni, ali nije moj. Kao što i ti nisi moja, a opet jesi, više od onih koji veruju u moje izmaštane svetove.

Odakle dolaziš? Kad ću te ponovo sresti? Postoji li tračak sigurnosti za koji se mogu uhvatiti, osim za nadu, koju si ulila...

Ti spavaš, ali tvoje je srce budno.

Crvena vilo, probudi me. Povedi me.

Pusti vetar da ti miluje kosu, da mi donese mirise tvojih uvojaka... i želju... usnulu pored tebe...

Probudi me, povedi me, da bosonogi trčimo po gorskim očima...

kao nekada vile i pastiri...

kao ono što smo... a ne ono, što se očekuje da budemo... u ovom svetu uspavanih ljudi...

Tragaj

Reče mi jedan čovek: „Ono što tražiš traži tebe“, a ja se nadah da je u pravu. Ponadah se da će me naći. I htedoh da pomognem misli što me traži i krenuh joj u susret.