Jutro na selu
Iscrpljeni, potpuno nagi, telom uz telo, u nežnom
dodiru, čekamo da se probudi dan. Bojažljivi, zadihani, ne progovaramo. Reči nisu
potrebne, dovoljan je dodir.
Na prozor sleće kos. Skakuće po simsu. Komšijski mačak,
koji se obično sunča na terasi, baca se na njega, ali on uspeva da odleti. Lice ti se razvlači u
osmeh.
Sreća se uvlači između nas, ostaje zarobljena u
trenutku, nevino leži na krevetu dok mi krećemo u novi dan. Posao neće čekati,
ali znam, da će sreća biti tu i kad se uveče vratimo iz ludila grada.
Нема коментара:
Постави коментар