Prometej

Izbori

Poput sve druge dece na ovom svetu , dok su mali Balkanci veruju u bajke. Kraj detinjstva obično se vezuje za onaj trenutak kad dete prestane da veruje u bajke koje za njega stvaraju odrasli. Tad dete postaje abdolescent sa željama koje rastu brže od vaseljene. Ta preobrazba iz deteta ka čoveku, stvara male ljude koji potom rastu… i rastu… – negde drugde.

Za one nesretnike sa lošom karmom, rođene na Balkanu, to je moment transformacije iz deteta u razočaranu osobu. I ta konstanta se ne menja decenijama.

Poput lošeg zapleta u filmu B produkcije razočarenje, unutrašnjom i spoljnom bedom sveta u kojem se zatekao, Balkanca zatiče i ponavlja se ciklično svakih četiri godine.

Tom kužnom stvoru, kojeg niko neće i svi osuđuju, potom sledi doživotna bitka, da ne padne u provaliju besa koji se pred njim otvara. I ako može, spase od loše karme bar one koji dolaze posle njega.

Izbor je, svi kažu na njemu – pa izaberi kužni stvore… i budi prezren… od onih koje biraš… i onih koje nisi hteo da izabereš…

Donosilac vatre

Ljudi mrze đavola ne zbog toga što je pao, već zato što je svojim padom otvorio ponor koji i njih može progutati. Ljudi se boje đavolove sudbine i osuđuju ga, pred Bogom i ljudima, kako i njih, ne bi zatekla slična sudbina.

Koliko malo njih samo zna, da je tvorac, ljudskog roda i znanja, taj što je pao. I da se svesno zamerio Bogovima, zato što je voleo ljude.

Nije li on čoveku doneo vatru, i među ljudima tražio one koji će postati čuvari vatre? Nije li on upalio iskru koja će nas dovesti gde smo sada?

Pomislimo li ikada na njegovu patnju – mi, kojih bez njegove žrtve, ne bi ni bilo… Zašto i danas veličamo onog koji ga je okovao…

Nije li to isti onaj koji je želeo svet bez nas…. Isti onaj kojeg je upravo posrnuli nesretni vođa titana ustoličio na njegov presto…

Na čijim plećima je sada teret kazne… ljudskim ili Prometejevim…