Mudrost nesputanog uma sa planine Zlatnog Bora

Mudrost nesputanog uma sa planine Zlatnog Bora

Glas učitelja zena zapisan i poslat učitelju mača Mijamotu stigao je do mene u noći belog meseca što je napadao moj san i unosio nemir u postelju. Planinski put što vodi u bespuće zaboravljenog sveta nudio je mir. Ali taj mir nije bio i bez opasnosti.

Moj zaustavljeni um, zarobljen idejom konačnog smisla, predugo je verovao u nužnost poretka stvari koje su me okruživale. Bio je nespreman za napad sa neba, a belina meseca ne prašta.

Ona otvara dušu i zna da ščepa za srce. Zna da umiri svet, protera buku i šapuće. Noćas je šaputala Sohoa. Sve do jutra. Posle sam prihvatio knjigu i nastavio da čitam. Moj nesputani um izašao je iz mesta prebivanja. Nailazila je slobodna misao i ja sam je konačno mogao čuti. Govorila je…

Tragaj za izgubljenim umom. Vrati se na početak svog učenja, pa čak i postojanja i počni da tražiš mesta i događaje koji su oblikovali tvoj um. Ti formativni događaji i ono što si naučio stvorili su strukturu misli i osećanja koja si na kraju postao ti. Ali ti si imao izbora, čak i ako toga nisi svestan imaš ga i sad. Vrati se na izvor svesti. Pij sa njega. Zaroni u reku bez povratka.

Videćeš sebe, pre nego si postao ti. Videćeš, kako te je oblikovao mač života i kako si od panja postao rezbarija. Mač je oblikovao tvoju liniju smisla i spoznaje, dao ti telo, ali šta se desilo sa onim što je odbacio – žive li odbačeni delovi tebe još negde. Postoji li život koji si odbacio, ili ti je oduzet, i prebiva li tvoj um nekada u njemu. Je li zarobljen u nekom od tih odbačenih delova? Živi li tvoja duša u tebi ili u prošlosti i gde je i sa kim ostala zaglavljena?

Ako je nađeš kako te vara sa bivšom ljubavi, oprosti joj, ostala ju je žedna.

Ako je nađeš zarobljenu u idealima, koje je potrošio život, oprosti joj što još veruje, (ima svoje razloge).

Ako je nađeš gde traga za tajnom, na putu davno odbačenom, oprosti joj što je disciplinovana i istrajna, još u njoj ima vrline.

Ako je nađeš gde traga za celinom, pomozi joj, da tu celinu nađe – tako možda pronađeš i sebe i oslobodiš svoj nepomični um.

Pomozi mu i tvoj nesputani um oslobodiće se patnje, baš kao što se Buda oslobodio svog lika u neprekidnoj reci svesti što je tekla ispod drveta Bo.

I vežbaj duh i britku misao.

Jednoga dana, od stabla drveta Bo, bićeš oslobođeni mač, što će izrezbariti jedno novo biće, sad u tebi zarobljeno. Biće to onoga dana kad shvatiš da tvoj koren još pije vodu iz reke sećanja i smisla.