Klikovi i lajkovi

 Odlučnost

 

Gledam čoveka koji me optužuje. On ne obara pogled. Izdržao je moj pogled uveren da je u pravu. Nije postavljao pitanja, koja (ja) sebi postavljam. Čini li to njegove argumente ispravnijim. Istinitijim.

 

Nezavisni novinar

 

Kažu da sam bio posednut duhom nečastivog. Kažu, da je Satana iz mene progovarao. Oni smeliji, kažu da sam bio Satana. Ima ih koji veruju u to.

Kažu, zatvor me promenio. Učinio da budem bolji, da ne hulim. Isterao đavola iz mene.

A meni, sve svejedno. Sivo i bljutavo.

Toliko je somova u ovom mulju da se ne isplati plivati među njima. Somovima i bogovima. Mada, možda mi se samo čini, tek sam izašao, još se privikavam na svet koji zatičem. Svet, o kojem nema ko da svedoči.

Samo, posle tog isterivanja đavola, otvaranja očiju i okretanja Bogu, život mi je postao nekako bljutav.

Pitam se je li to suština? Prihvatanje i ćutanje. Bljutavost… i sav taj glib, u kojem, zaglibljen, trpim nadglasavanje somova.

 

Odgovor na pismo koje sam zatekao u praznom stanu nakon što si otišla

 

Voleo bih da se nikada nismo sreli. Tako bi naš odnos bio iskreniji.

                                                                                         Tvoj lažov

 

Odgovor sebi, na pitanje zašto i dalje osećam to što osećam prema tebi

 

Najveće radosti (života) spoznao sam telom.

Zahvaljujući tebi.

 

Samoća

 

Rekao sam joj,

ljubav, to ne mogu naći u sebi.

U meni se podigao crni talas.

Spolja sunce, u meni magla.

Neprozirna, gusta,

i zvuk sirene na paru…

Klavir i violina.

Tuga, bez ijedne reči.

Krevet je moj prazan,

rekoh joj.

Ona ne reče ništa,

ponudi mi samo osmeh,

i nastavi svojim putem.

 

Klikovi i lajkovi

 

Pitao sam se, a onda sam shvatio – zašto je tako malo odobravanja i sa njim povezanog kliktanja na moje objave. Kad ljudi govore, a nemaju zapravo šta da kažu, drugi se i ne pretvaraju da ih slušaju. Na mreži je to samo uočljivije.