Jedno u drugom

Jedno u drugom

Probudio sam se i pomislio na nju. Nedostajala mi je. Bez nje, krevet je bio hladan i prazan. Mesto na kojem ne želim biti. Otkako je otišla odbijao sam da se pomirim sa tim  da sam ostao sam. Prizivao sam je u mislima i sećanjima. To je bilo dovoljno da je osetim. Da makar na trenutak budem sa njom. Mi živimo jedni u drugima, telesni dodir nam nije potreban, čak ni telo, otkud onda tolika pomama za seksom?

Velika ekonomska kriza – izgledi rasta

Već tri dana ekonomisti su raspravljali o teškoćama izazvanim ekonomskom krizom. Brinuli su ih pad ekonomske aktivnosti i nedostatak svežeg novca. Četvrtog dana samita sa govornice čuli su se ohrabrujući glasovi. Ne treba brinuti. Svet pokreće novac ili njegov nedostatak. Svet će opstati, a ekonomija preživeti, bilo novca ili ne.

Povratnik

Posle čedrteset godina rada u inostranstvu Mihajlo se vratio na kućno imanje. Uskoro je došao u sukob sa bratom. Palo je par teških reči.

„Neki ceo život ostanu tamo gde se rode, pametni idu tamo gde im je lepo“, prebacivao je bratu što je ostao na imanju, radio loše plaćene poslove i po njemu proćerdao sopstveni život i talenat.

„Znaš gde je čoveku lepo – u sebi samom“, odbrusio mu je brat. Tek tada je shvatio da je ceclog života bežao od sebe.

Nepotpuna logika

#

Milgram se mučio pokušavajući da izvede svoj novi eksperiment. Razmišljao je kako da mašini objasni veze i uticaje pojedinih entiteta.

Tumačenje i predviđanje ponašanja kada se dve različite vrste entiteta sretnu sa nečim tako nedefinisanim kao što je moć bilo je zanimljivo mnogim državnim agencijama, posebno onima koji su se bavili spoljnom politikom. Mogućnost da se predvidi ponašanje stranih vođa suočenih sa krizama ili pritiscima bilo je od suštinske važnosti za njih, a eksperimenti koje je sprovodio mogli su da daju neophodne odgovore. Upravo ta okolnost omogućila mu je pristup svim tajnim projektima i tehnologijama, pa i ranim oblicima veštačke inteligencije.

Ali kako upotrebiti veštačku inteligenciju u eksperimentu? Trebalo joj je na neki način predočiti pojmove. To nije ni malo ličilo na rad sa humanim subjektima gde su stvari bile jednostavne.

Ljudima je lako bilo da shvate rečenice tipa: “On ima monopol nad istinom.” Eventualno bi pitali: “Kako to?”

“Dato mu je”, odgovorio bi i čoveku bi bilo jasno. Sasvim drugačije bi bilo sa računarima kojima se obraćao. Oni bi imali niz pitanja kojima su tražili daljnja pojašnjenja. Dialozi bi uglavnom bili slični ovom:

„Ko ima moć da poseduje istinu?“

„Onaj koji zna.“

„Zna li onaj koji zna sve što može da zna?“

„Ne zna. Zna dovoljno.“

„Definiši dovoljno.“

„Više od drugih. Sve ono što treba da zna.“

„To je i dalje samo neophodan, ne i dovoljan uslov.“

„Ljudi funkcionišu drugačije od tvojih protokola, nepohodan uslov njima je sasvim dovoljan da poveruju da je nešto istina.“

„Onda je njima lako manipulisati.“ Ovaj poslednji zaključak znao je da razbesni profesora koji bi onda izašao iz labaratorije psujući. Nije uvek bilo lako. Iako se nije upuštao u raspravu sa mašinom bilo mu je jasno da odgovor na neizbežnu opasku može biti i „Kao i mašinama.“

 Milgram je naime shvatio da je dovoljno da računar napuni nedovoljnim setom podataka pa da ovaj sasvim ispravno zaključi šta god on poželi. To je njegovim istraživanjima otvaralo nove, do tad neslućene mogućnosti.

Važnije od toga bilo je saznanje da mu se slične mogućnosti manipulacije otvaraju i u realnom svetu. Sada je konačno mogao da zamisli eksperiment u kojem subjekti, a posebno interesi, ni na koji način nisu mogli da utiču na rezultate.

Naoružan strpljenjem i nejasnim očekivanjima osmislio je novi eksperimnt. Tragao je za suštinom odnosa među ljudima. Svaka nova serija rezultata iznova bi ga zbunjivala i otvarala niz novih pitanja koje valjalo istražiti.

Eksperimenti su se usložnjavali, a teorije proizišle iz njih postajale sve apstraktnije. Konačno jedino što je ostareli profesor sociologije mogao da zaključi svelo se na par rečenica zapisanih u njegovom dnevniku.

Da bi nešto mogolo da bude logički ispravno neophodno je da bude samo delimično tačno. Potpuna logička konzistentnost je nemoguća u realnom svetu. Iz ovog proizilazi da je svet zasnovan na zakonima apsurda, pa je nemoguće izučavati ga, modelirati ili izvoditi teorije zasnovane na smislu višeg reda.  Logika sveta neprimenjiva je na sam svet, čime je sebe isključila iz sveta…

Kao i svaki univerzitetski profesor izbegao je da u svom legatu direktno prizna poraz svojih teorija. Ipak, ostavio je dovoljno tragova nadajući se da će ih oni koji dolaze posle njega razumeti ali to se nije desilo. Sasvim suprotno. Njegovi naslednici nisu razumeli zaveštanje koje im je ostavio, te i sada pokušavaju logički da rasčivijaju svet.

…i podjednako su daleko od odgovora na pitanje koji bi ih kao naučnike mogao zadovoljiti.

#

.....................

#.Izveštaj agenta za logičku pretragu teksta#

Proučavajući ovaj tekst veštačka inteligencija pronašla je da u takstu nedostaje barem jedna rečenica koja bi prema logici teksta najverovatnije trebala da stoji u delu opisa zaveštanja provesora Milgrama. Najverovatniji oblik nedostajuće rečenice mogao bi da bude: …a bez logike nemoguće je naukom objasniti svet, a kamo li nejasne fenomene koji pogone odnose među ljudima kao što je moć.

Agenti za pretragu teksta iz logike teksta zaključili su da je autor namerno izostavio pomenutu rečenicu kako bi naglasio slabosti i nedostatke humane inteligencije, mada je moguće da su razlozi za njeno izostavljanje takođe i sledeći:

-ljudska priroda – interesi 21.3%

-pokušaj da se oduzimajući deo teksta natera čitalac na razmišljanje 8,7%

- namerna mistifikacija pojmova radi uklapanja u stilske obrasce koji su dominirali ovom vrstom forme sredinom dvadesetog veka 3%

-ludilo, nesposobnost ili drugi oblici neadekvatnosti autora i njegove misli 2.2%

-nesposobnost autora da jasno iznese i artikuliše svoje misli 1,9%

-nepoznati razlozi 0,7%

Zbog niske verovatnoće pomenutih razloga oni su odbačeni kao mogući razlozi zašto se autor opredelio da pomenutu rečenicu izostavi iz teksta.

#

.....................