Nivo potrage

Profesor je bio zapanjen. Devojka je jasno pokazala da ne zna gramatiku ni na rudimentarnom nivou. Ne jednom. Pokazivala je to svakodnevno. Postojalo je samo jedno rešenje, bar je tad tako mislio. Zamolio ju je da napusti predavanja i pređe ne neki drugi fakultet.

Odbila je. Bila je ubeđena da je u pravu i spremna da se bori za sebe.  Nevoljan da se raspravlja sa nepismenim derištem, profesor joj je pružio poslednju šansu i dao mesec dana da savlada osnove gramatike. Saopštio joj je da će nakon toga polagati test.

Kad je došao dan testiranja profesor je napisao par rečenica na tabli i zatražio od devojke da u njima pronađe podvuče sve predikate. Bio je ubeđen da će to biti dovoljno za njenu diskvalifikaciju sa kursa.

Devojka je pogledala rečenice, a onda profesora. Očigledno joj nije bilo jasno šta se od nje očekuje.

„Do kog nivoa?“ pitala je devojka.

Sad je profesor bio zbunjen. O čemu ona uopšte govori, kakvim nivoima, dobila je prostu proširenu rečenicu sa po jednim subjektom  i predikatom.

„Odgovorite na pitanje. Vrlo je jednostavno.“ rekao je profesor, na šta mu je devojka odbrusila, „možda onima koji neznaju ligvinstiku“ Nije se nadao da se razmaženo derište pozove na kongentivne nauke, a posebno ne na lingvistiku. Bilo je to po njegovom mišljenju daleko iznad njenog nivoa, ipak, nije mogao da odoli, pa joj je zatražio objašnjenje.

„A=A. Svaka stvar je ono što jeste. Svaki subjekat je svoj vlastiti predikat. Ukupan broj predikata je jednak dvostrukom broju subjekata... bar kada tekst postiže više nivoe apstrakcije. Do kojeg niovoa upoštavanja treba da posmatram tekst?“ 

Iako je prošlo dosta vrmena, odmah je prepoznao ove stavove. Bile su to osnove logičkog lanca zaključivanja primenjene na veštačkoj inteligenciji još u vreme dok je on bio student. Ali to je bilo davno, rudimentarno i bio je sigurn zaboravljeno i napušteno znanje. Ipak, ona je koristila rečnik i način rezonovanja upravo identičan onom kojeg se sećao.

Sada je bolje zagledao devojku. Osim tamnih google - naočara nipočemu nije bila posebna. Na trenutak je pomislio da je u pitanju android ali su ga te pomisli prošle čim je video kako devojka drhti očekujući njegov sud o onome što je rekla. S obzirom na njeno predhodno pokazano predznanje, nije očekivao ništa osim razočarenja od nje. Ona je ipak uspela da ga makar na tren zadivi svojom pronicljivošću, pa makar ona bila i veštačka. Stoga je odlučio da je ne udalji sa kursa i pruži još par prilika. Pokazalo se da je uvek znala pravovremeno da ih iskoristi.

Na kraju kurs je završila kako najbolja u rangu. Dok joj je upisivao ocenu u indeks otkrila mu je tajnu. Indeks je bio lažan, falsifikovan. Nikada nije bila student književnosti, niti ju je književnost uopšte interesovala. Studirala je programiranje na tehnološkom institutu, a dolasci na časove kreativnog pisanja bili su deo njene prakse iz predmeta veštačka inteligencija 2 - evolucioni algoritmi. Neobične naočare koje su odmah privukle profesorovu pažnju bile su veza sa serverom na kojem je bio njen stvarni rad - program za prepoznavanje i uobličavanje teksta.