Svilen gajtan

Svilen gajtan

Ležao je mrtav. Zadavljen. Nekoliko slugu još je bežalo po zamku. Mi nismo bilo te sreće. Uhvatili su nas, u krevetu, nespremne. Nije mogla da shvati šta se desilo. Videla je gospodarovu glavu sa koje je još visio svilen gajtan.  Age je, bez sumlje, poslao njegov brat.

„On je njih poštedeo. Mogao je da ih ubije, a on ih je poštedeo. To mu je hvala“, rekla je.

„Pokazao je slabost, zato je ubijen. Milost je upravo to – slabost. A ona se u ovom svetu ne prašta.“ Znao sam. Age neće oprostiti ni nama.

Reporter

„Najveća civilizaciska tekovina je poštovanje zakona, prava i imovine“, rekla je novinarka u kameru pre nego što je demonstrant kojeg je intervjuisala oborio na zemlju šamarom.

„Najveća civilizaciska tvekovina je očuvanje života. Njegovo ne narušavanje i sloboda.“

„Zašto me udarate? Ja nisam protiv vas“, zavrištala je plačnim glasom.

„Protiv nas nisu samo oni koji pišu zakone kako bi zaštitili i uvećali imovinu, veći i oni koji ne vide koliko su pogrešni, a u njihovu ispravnost ubeđuju druge.“

Pleme

Kada je dovoljno odrastao njegov otac i stric odveli su ga do reke i na prevaru kasrirali. Niko iz plemena se nije usprotivio. Godišnja doba su se smenjivala i prolazila. Toliko su ostarili da nisu mogli da se brinu o sebi. Stric ih je u šumu odveo i tamo im maljem smrskao lobanje. Niko nije bunio. Ćutali su. Svi. Onda sam pre par godina i ja odveo strica u šumu. Uskoro će doći vreme da i mene sin odvede u šumu.

Tajna služba

Kad je ulazio u službu rekli su mu: „Nisi više deo sistema. Sad si iznad sistema. Nedodirljiv.“

Nisu morali više to da ponavljaju. Uskoro je to i sam shvatio i prihvatio kao priodni poredak stvari.

Ono što nije shvatio je da u prirodi čak i lavovi na kraju završe kao hrana lešinarima.

Ni njegov slučaj nije bio drugačiji.

Tajna lepote

Bila je poslednja svoje vrste. Verovala je u vile i izbegavala svaku pomisao na boga i njegove anđele. Zato je bila nagrađena pravom da se s one strane života sretne sa Boginjama. Od Lede nije saznala tajnu lepote. Htela je da pita Vesnu, ali ona ju je preduhitrila.

„Šta prvo pomisliš kad pomisliš na život, kojim bi ga pridevom opisala?“

„Morbidan. Život je morbidna forma... toliko čudnih, nestvarnih oblika i boja...“ odgovorila je slikarka i shvatila zašto za života nije shvatila lepotu.

Bežala je od morbidnog.