Poruka kodirana u svetlosti zvezda

Poruka kodirana u svetlosti zvezda

U svetlosti zvezda kodirana je poruka umu da život ima smisla. Zato život bira da se nastni u svetlosti – da napusti preegzistencijalnu tamu. A kada naum izađe na svetlost rodi se lepota koja je uzrok i posledica stvaranja. I tek kad ugleda lepotu koja izranja iz svetlosti um postane svestan i sebi postavi pitanje „šta je to biti“.

Od kad se to desilo osnovno iskustvo života postala je obuzetost uma temeljem svega, izvorom i poreklom svake reči pa i ovih par reči koje nam donese svetlost udaljenih zvazda.

O, kruženju materije i energije

„Ja sam svetlost – vreme je da osvetlim tamu“, pomislio je foton. Nije znao da će njegov put koliko god dugačak bio na kraju završiti u tami.

Da mogu ispričao bih ovu priču iz groba

„Kada imaš šansu govori istinu – govori istinu sebi, govori istinu drugima i nemoj se stideti onog što kažeš“, rekao je motivacioni govornik. Posle je dodao: „ništa ne ostavi za sobom.“ Onda je govorio o tome kako ništa ne možeš sa sobom poneti kada zauvek odeš. Govorio je o konačnom rezultatu – o onome što za sobom ostavljaš, šta sa tobom nestaje onda kada umreš. O sramoti. Uverio me je da su mi ideje koje me zaokupljaju celog života tu sa razlogom. Da su mi date da ih iznesem na svetlost, i da će, ako im ne pomognem da ugledaju svetlost dana, i one umreti samnom, a ja sam ih tako dugo potiskivao, odlagao, zanemarivao... toliko toga drugog mi je bilo preče – sve do tad... a onda se sve promenilo... shvatio sam da su ideje koje me ne napuštaju ustvari najesencijalniji deo mene i istoga trenutka postale su mi preče od svega. Da bi se promenio i posvetio sebi sastavio sam spisak onoga što želim da opstane – što ne želim da povedem sa sobom na groblje. Na parčetu papira napisao sam:

•  Ideje u koje verujem 
•  Žene koje sam volio 
•  Svoju ljubav 
•  Svoje ambicije 
•  Svoje snove 
•  Ono što sam želeo 
•  Ono što sam dostigao

Na dnu spiska sam dodao – ne želim da zamnom plaču oni koje sam ostavio...