Samospoznaja

SAMOSPOZNAJA SVEGA (DUHOVNA)

Osećala sam se većom od galaksije i manjom od čestice kada sam shvatila da sam Ja i jedno i drugo. Da sam Ja svemir, da u meni živi svemir, da kroz mene misli svemir.

Bila sam duh, a duh je sila koja zna sve, koja pokeće sve i u kojoj se konačno ogleda sve. Duh je sila koja predhodi biću... koja ga pogoni... i na posledku tera na spoznaju...

A Ja sam upravo spoznala sebe...

... ili možda bolje reći sve...

TRAŽIO SAM SEBE U SNOVIMA NJENIM

Posmatrao sam njene snove... u njima tražio sebe, a onda razočaran povlačio se u sebe, jer me tamo nema, a snovi joj nisu isprazni i uvek bi u njima našao neke druge, koji, kao ni ona, ni malo nisu marili za mene ili moje snove.

NOSTALGIJA, LEPRŠAVA CRVENA HALJINA U KOJOJ JE PAMTIM

Njena treptava i lepršava crvena haljina bila je sposobna da izazove svaku misao i pokret. Muški, naravno. Iako su se misli završavale uglavnom ispod haljine, tek po neki vrlo probrani pokret uspevao je da prati tok misli do centra njene naslade. Za ostale haljina je bila pokrov koji obuhvata i čuva sve tajne... i tek ih po nekad probranima pokaže.

Voleo sam tu haljinu i to telo.

Na kraju mi je ostala samo haljina – za uspomenu. Telo je otišlo drugom.

MAI

Rekla je: „pričaćemo“, i rečenica je možda tu stala, ali ne i misao koja se začela u njoj. Znam to. Osećam prisustvo optužbe u njenim rečima, ona se opet jasno ne pokazuje – optužba je tu, samo skrivena, kao nesrećna tajna koju će budućnost otkriti.

Ali zašto čekati budućnost... previše dugo sam čekao na nju... i budućnost koja se nije desila... a sad slutim i da se neće desiti – nikada.

Pitam...

... i saznajem ono što ne želim da znam. Njena budućnost mi nikada nije bila naklonjena, pripadala je nekom drugom.