Oči

Tvoje oči

Čeznem za tvojim pogledom, čeznem za tvojim očima… onim što su me ispitivale, probadale, porlazile kroz mene kao korz vazduh, kao da me nema… 

a ja opet, čeznem za njima… 

jer nikada nije bilo pogleda koji bi me opčinio kao što je tvoj umeo… i nikada neć biti… ne, za mene…

i ne žalim zbog toga… već za tim očima… kojim si me opčinila…

mene i svest…

izvesni ljubavnici žele da žive sa izvesnim očima… izvesnim svetovi postoje samo zbog pogleda… samo u pogledu…

i neki anđeli gledaju na nas očima neba… a neki se za vreme letnjih noći došetaju i svoj pogled spuste na one sretne… a ja sam bio sretan… i moj pogleda jedne noći se sreo sa očima anđela… i od tad  čeznem za tim pogledom… tim očima…

i nadam se da ću ga ponovo sresti…

i da ćeš dopustiti da svoj pogled spustim na tvoje oči…

i uživam… u pogledu…

i svemu ostalom…

Izvinjenje

Samoća prepletena sa snovima i ćutanjem… Nije bilo održivo, znala si, da ću progovoriti i da ću pričati o tebi, a o čemu drugom do o tebi, jer mislim o tebi, i onda kada ćutim, i ne želim, ne mogu, o nečem drugom da mislim…

I trebalo bi da ti se izvinim – za prezir i mržnju, koju prema tebi publika oseća… ali ti su živela na sceni… i znaš pravila scene… i ne haješ za stavove publike… i jedino ti je do priče stalo… a naša priča još se priča… i mnogo je bolja od naših života… i kako se onda izviniti zbog priče… kad je priča sve što nam je preostalo… i kad je dobra…