Bez
potrebe za daljim marketingom
U
hijerarhiji ljudskih otkrića, mogu potvrditi da je život najbolje što je ikad
izmišljeno. Iako često defektan i sklon kvarovima ideja je neprevaziđena u
smislu korisničkog iskustva. Svi koji se bave marketingom, proizvodnjom ili
uslugama trebali bi da se ugledaju na tvorca i na ovaj njegov proizvod. Toliko
je dobar da nema reklamacija, prelaska kod drugog provajdera, a povezanost sa
proizvodom je skoro pa potpuna. I ne
treba mu nikakav dalji marketing.
Mrtav
nevaspitan
„Došao
sam da ti izrazim saučešće“, kažem, a on ćuti i ni da se digne da me pozdravi.
Stari smo drugari i ja ga shvatam. Puštam ga da ćuti i leži, uostalom, mrtav
je, nema vajde da se nadam, neće ustati. Možda je i bolje tako, ko zna kakav ću
ja biti kad umrem, sigurno ne dobar domaćin. Po prirodi sam tih i povučen, pa
verujem da ću tu osobinu zadržati i u smrti. Možda je i bolje tako, izabere
čovek svoje parče zemlje i zaspi na njemu. I ne razmišlja više ni o čemu. Ni o
osnovnoj pristojnosti, kad mu stari drugar dođe u posetu i donese cveće i piće
na grob. I ne treba mu bolji izgovor, za svu tu neuljudnost, od toga što je
mrtav.
Pitam
se...
Da
li rečenice stare kao i ljudi... ili sazrevaju poput vina... i ljubitelji kojeg
boga su oni koji ih gutaju...
Ispunjenje
želje
Biti
prazan nije sudbina već lični izbor. Njen izbor bio je drugačiji pa je
potražila način da se ispuni. Tu je na scenu stupio on koji je to sa
zadovoljstvom uradio – punjenje, a ona je uskoro zahvaljujući prirodi mogla iz
svega toga izvući i neko dublje značenje. Tako sam se rodio ja. Kao ispunjenje
želje, kao dublje značenje...
Zašto
je govorio Zaratrustra
Pitao
sam ga: „Zašto pišeš?“
„Ne
mogu više pričati sa sobom“, odgovorio je, a njegove su reči pričale svima koji
su bili spremni da ih čuju. Strahovi i želje, slutnje, snovi, više nisu bili
njegovi, podelio ih je sa celim svetom.
Žena
sa stavom
Jednoga
dana jedna žena je napisala grafit na zidu. Pisalo je: „Stojim iza svojih sisa“
To je bio okidač - usledila je rasprava.
Matematičar
je postavio pitanje koja od sledeće dve funkcije bolje opisuje njen stav: Stav
= F(1/Sise)
ili Stav = F(Sise).
Prijatelj
je napisao: „Žena sa stavom“, posle je dodao, „budi to što jesi, ne stidi se
sebe“.
Matematičar
je iz ovog zaključio da je onda sigurno u pitanju funkcija Stav = F(1/Sise)
Tad
se već u raspravu uključio filozof sa pitanjem, „Zašto?“
Jedan
drugi prijatelj, verovatmno žene sa sisama, uskočio je u raspravu sa opaskom: „A
zašto se isčuđavate i kako ste zaključili sa su sise obrnuto porporcijonalne
stavu. Ako su Jovanka Orleanka i Elizabeta I morale povremeno da upašu sise u
oklop, pošto nije bilo onih koji bi muda bar oklopili, puno je i onih koji su
poput Marijane i Budike golim sisama jurišale na barikade. Ako mene pitate
dobro je što žena stoji iza svojih sisa.“
„To
je i prirodno“, ubacio se doktor koji je obično komentarisao ove atribute kod
medicinskih sestara, a ređe i pacjentkinja, koje su dolazile kod njega.
„A
čemu onda ova rasprava“, upitao sam zbunjeno.
„Da
bi imali o čemu da raspravljaju, to je omiljena tema muških rasprava“, oglasila
se autorka grafita.
Pošto
nisam poznavao autorku pomenutog grafita uljudno sam je zamolio da se upoznamo.
Pitala
me: „Čemu to“ i „želim li ja da upoznam nju ili njene sise“. Odgovorio sam da
bi bilo lepo da prvo upoznam nju, ali da sam svakako vrlo raspoložen da upoznam
i njih – u svakom smislu tih reči.“
„Šta
to zapravo znači“, pitala je.
Nisam
imao jednostavan i kratak odgovor, ali ispostavilo se da sam ubrdljiv i konačno
sam imao prilike da ih upoznam. Obe. Nju sam, pak, upoznao dok smo pričali. I
svidela mi se. Kao i njih dve.
Grafit
još stoji ispisan na zidu zgrade u kojoj živimo. Zaminula je samo filozofska
rasprava. Sve drugo mnogo je življe... tako mi se bar čini...
