Izjutra

Izjutra

Želim da te volim telom i dodirujem mislima.

Pitaš me mogu li to, a ja prislonim telo uz tvoje i ti uzdrhtiš.

I drhtimo tako, neko vreme, telom u telu, sve dok se ne prepustimo ljubavi bez drhtanja i misli nam se ne isprepletu, baš poput tela. A onda pustimo svežinu jutra da se uvuče između nas, a mislima to ne smeta, i one ostaju spojene i ne mogu se raspetljati.

Prepoznavanje

Sreo sam telo, koje su pratili pogledi mnogih, i ono mi se ukazalo u skrivenom kutku razotkrivajući se, ogoljeno i blisko, a ja sam se pitao, ko je sve bio na mom mestu, i čije mesto ja sad skrnavim i oduzimam.

Poput voajera željnog da ukrade prizor intimnosti, posmatrao sam je, i zamišljao istoriju njenog tela. I bogata je ona bila, ta istrorija, njenog tela, ali nije mi to smetalo, jer pronašao sam ponovo, to biće što sam davno, još pre rođenja i stvaranja sveta, izgubio.

Našao sam biće, u kojem sam se i sam gubio, tokm dugih lepljivih avgustovskih noći, u koje sam zaranjao, tražeći sebe, u odnosu, koji je prvobitni raj svih fizičkih radosti. I povremeno bi se pronalazio, a i ona bi me pronalazila, i već tada znali smo da nismo sami i da će iz ovog raja izaći još jedna duša, uveliko obilježena i isprepletana našim.

I želja je rasla - da joj pokažemo put svetla i uz radost stvaranja upoznamo sa svetom i životom i otkrivanjem skrivenih istorija svih onih bića koja smo izgubili u času stvaranja... jer negde tamo, u svetu koji ju je čekao, nalazilo se neko drugo biće, željno da ga i ona prepozna...

... i čekalo da bude prepoznato... baš kao što je i njena Ma čekala mene...