Dozrevanje

Dozrevanje


Leto dozreva u smokvi, a ja je više ne smem jesti.

Hoće li takvi biti jesenji dani?

Toliko slasti - za nekog drugog, meni samo čežljivi pogled... i želja neutoljena...

Crvenkapa i vuk

 

Sanjao sam te noćas. U snovima si mi dolazila sa korpom šumskog voća. Mirisala si poput trave. Ili je tako mirisao tvoj crveni kaput, više nisam siguran. 

Oduvek si mi dolazila u snove. To žene čine u mojim snovima – donose mi osmeh i hrane me manom. Svojim rukama hrane moje srce. A ti, ti prstima ljubiš moje telo. Miluješ me, po glavi, kao da sam neki pitom stvor... daješ mi razloge... crvena...

Sanjao sam te noćas, kako odlaziš od mene. Ova priča izgleda neće imati sretan kraj. Gubim te i u snovima. 

Možda ću početi da zavijam na mesec. Moliću ga da mi te dovede... iznova... svaki put kad se pojavi na nebu... Šta da radim... ne mogu bez tebe... i tvoje crvene kapuljače... pod kojom skrivaš oči... i osmeh... namenjen ovom starom vuku...

Zločinac

Ljubav je zločin. Izvršen sa predumišljajem (da je obostrana). Kada kažem ljubav želim zauzeti njen život, želim je osloboditi straha nastanjenog u meni, da bi neki drugi ljubavnik mogao pokušati osvojiti predmet moje ljubavi, oduzeti mi ga, poput ratnog plena, odneti negde, daleko od moje želje. 

Zato želim zauzeti njen život – istisnuti druge iz njega, osloboditi je svake želje za ljudima različitim od mene jednoga.

Kažem vam – to se zove ljubav – to i njoj stalno ponavljam.

Rachel

Ja ne nosim slike svojih mrtvih u novčaniku. Jedina slika koju nosim u srcu je tvoja.

Tvoje lice ne mogu zaboraviti – to je lice moje nade.

Moja volja pripada tebi.

Rachel, nisam zaboravio.

Trčim ti u susret.

Ostavljanje

Tebe su ostavili. Da bili su ubijeni. Da, to nije bila njihova odluka. Ni tvoja. Oni su umrli i otišli na nebo. Tebe su ostavili.

Ravnodušnost. Dosada. Samoća. Kažu da zaudaraš na njih.

Nemaš nikog. Ne želiš nikog. Bojiš se. Strah te je da ćeš je ostaviti... kome... Kada odeš...

Kada dođe...

Ne želiš da ona korača tvojim stopama. Da je ostaviš. Dok ne bude spremna... A može li? Može li dete ikada biti spremno da ga roditelj napusti?