Revolucija ili šta je Dragutin Dimitrijević Apis rekao Mustafi Golubiću

Ispovest

Želim se ispovediti sebi.

Za ono što sam učinio sebi.

Pomozi mi oče, da uspem u ovom nakanu.

Učiniću to rečima, zapisanim na papir – one su moja optužba i moja kazna. Ako postoji prostor za sažaljenje i umanjenje krivice, on leži u zapisanom.

Onaj ko bude čitao, biće moj sudija.

Nadam se pravednoj kazni.

Samo tom se još nadam.

Revolucija

ili šta je Dragutin Dimitrijević Apis rekao Mustafi Golubiću

Sve što je važno stane u kratke rečenice. Ono najvažnije u jednu reč.

Postoje reči do kojih ne znam doći, koje ne umem artikulisati, a koje,znam, još postoje u meni – koje me izjedaju. Čini mi se da je oduvek tako, ako i nije, vremena pre tog se ne sećam. Ta reč nije ljubav, ta reč nije sloboda, ta reč nije greh, već nešto između njih. Nešto neartikulisano, neizrečeno, a opet razorno.

Čuči tu negde skriveno duboko u meni, neizrečena, nevidljiva reč koja će promeniti sve – život i svet. Ta reč, traži živote i ako joj ih ne predam uzeće moj. Uzdrhtim kada je osetim.

Ponekad vidim zbunjenost i strah kada je drugi osete u meni. Ona seče poput mača. Ona uzdiže poput proviđenja. Još je nisam izgovorio. Ćutim. Ali ona ne ćuti. Vrišti u meni.

Poput zarobjenog duha ona želi napolje. Izaći će. Ne mogu je sprečiti.

Mnogi će krenuti za njom. Pratiti je.

Znam, predaću joj se slepo. To je sudbina kojoj trčim u susret.

Radostan za bitku. Poslednju noć pred streljanje oslobađam reč... i predajem je tebi...

Ljubavnici

Za tebe, želim biti vruć i gust. Možda me i ti tako želiš. Ili je to poslednja utopija moje nade, koja više ne traga za zvezdama i crnim rupama. Rupu koju tražim drugačije je prirode – još nedovoljno istražene. Stoga se, odlučnošću istraživača, upuštam u potragu. Kad se nađem nad njenim skrivenim otvorima odlučno se spuštam niz njih. Tragam za dnom. Čini se da sam premali da ga dosegnem, ali to me ne sprečava u nakani da tu stvar podrobno ispitam.

Rekao bih da tu istraživačku strast rado prihvatiš, mada poput drugih bludnica očekuješ nagradu za to. Zato, želim da budem gust i vruć poput žara. Ne želim da ugasim žar tog vulkana, ja bih da ga razjarim – želim da te žarim, dok ne eksplodira, dok se ne izlijem u otvor kojim ćeš eksplodirati. Želim da gledam, te sitne eksplozije, i talase, kako se prenose niz tvoj torzo, grudi, udove. Želim da upalim sjaj u tvojim očima – onaj, kojim sijaju zvezde.

Znam, vešto čuvaš mesto na kojem se pale snovi. Pomozi mi da ga otkrijem i ja ću ti pomoći, da pronađemo taj sjaj, kojim znaš da zasijaš. Znam o čemu sanjaš u tamnim noćima. Možda mogu da te ugrejem, pomognem, da preguraš noć. Možda i više od toga. Probaj me i pusti da ja probam tebe.

Otac

Pitaš me, „ko je zasadio život u mene?“ Ja blistam u svom najvećem uspehu. Ima li išta ljudskije od toga. Blistati od ponosa i nade, kada se (nada)  rađa pred vašim očima.

Veliki Inkvizitor

„Gde si otišao posle uskrsnuća, i zašto te niko nije mogao pronaći?“

„Bojao sam se kazne koju bi mogli da mi odredite. Ja znam da nisam prvi Bog  koji je patio za ljude, ali smatram da treba da budem poslednji sa takvom sudbinom.“

„Ti dakle veruješ u sudbinu. Zar tvoj otac nije govorio o tome kako sudbine nema i kako nam daje slobodnu volju?“

„Otac tu vrstu slobode daje samo onima za koje veruje da je ne mogu upotrebiti protiv njega.“

„To isključuje tebe i anđele.“

„Tako nekako.“

„Jel još neko isključen iz te privilegije?“

„Lilit, Nava...“

„Zanimljivo, pomislio bi čovek da božiji sin za svog oca drži da je tiranin.“

„Ima toliko toga Zevsovog u njemu.“

„Ne huli – ispravno je reći ima toliko toga što ne razumemo pod kapom nebeskom. Božanski naum nije za ljude.“

„Ti izgleda znaš bolje od mene šta je ispravno.“

„Ja nisam tolika budala da tvrdim da sam božiji sin, a još manje tolika da patim za one koji me neće i ne razumeju.“

„Jel ni to nije bilo ispravno?“

„Nije bilo isplativo, bar ako unapred ne znaš da će te otac uskrsnuti. Ako si znao, onda to i nije bila žrtva, već prenemaganje. Šta je bilo od tog dvoga?“

„Bilo je istinito i iskreno.“

„Kako, ako si znao sve unapred – onda je to bila prestava za narod. Ako to nisi znao onda si budala i daješ loš primer ljudima. U oba slučaja moram te osuditi kao neprijatelja crkve... i ljudi.“

„Postadoh još i Satana.“

„Dakle priznaješ. Onda je vreme da te privedemo crkvenoj pravdi.“